Solarni paneli za manju zavisnost toplana od gasa

Sun­če­va ener­gi­ja mo­gla bi da u bu­duć­no­sti do­pri­ne­se za­gre­va­nju sta­no­va u No­vom Sa­du, kroz si­stem da­ljin­skog gre­ja­nja, ko­ji sa­da ko­ri­sti is­klju­či­vo gas kao ener­gent grad­skih to­pla­na. Vla­sti ov­de pla­ni­ra­ju da za dve go­di­ne poč­ne iz­grad­nja po­stro­je­nja „So­lar-ter­mal”, ko­jim bi se do­ne­kle ušte­de­lo na ga­su za da­ljin­sko gre­ja­nje.

Po­stro­je­nje se pla­ni­ra na se­ve­ro­i­sto­ku kod na­se­lja Šan­gaj, na Rat­nom ostr­vu i po­red Ter­mo­e­lek­tra­ne-to­pla­ne No­vi Sad i in­fra­struk­tu­re da­ljin­skog gre­ja­nja gra­da, ko­ja tu već po­sto­ji. Ima­lo bi po­lje so­lar­nih pa­ne­la, teh­nič­ki obje­kat sa to­plot­nom pum­pom i elek­tro-boj­le­ri­ma, i, mo­žda naj­va­žni­je, dva ve­li­ka skla­di­šta to­plot­ne ener­gi­je. Ta su skla­di­šta, za­pra­vo, ogrom­ne ru­pe ko­je bi bi­le is­ko­pa­ne u ze­mlji, ob­lo­že­ne vo­do­ne­pro­pu­snom mem­bra­nom, na­pu­nje­ne tre­ti­ra­nom vo­dom iz Du­na­va i pre­kri­ve­ne ra­di izo­la­ci­je i dru­ge za­šti­te.

„So­lar-ter­mal” bi se uklju­čio u mre­žu JKP „No­vo­sad­ska to­pla­na”, ko­je bi do­bi­je­nom to­plot­nom ener­gi­jom i upra­vlja­lo. Za pro­je­kat po­sto­je stu­di­je iz­vo­dlji­vo­sti i oprav­da­no­sti, od­lu­ka grad­ske skup­šti­ne iz mar­ta 2026. sa re­še­njem da se pri­stu­pa stra­te­škoj pro­ce­ni uti­ca­ja na ži­vot­nu sre­di­nu, a tre­nut­no se na ra­nom jav­nom uvi­du do 24. apri­la na­la­zi Ela­bo­rat iz­me­na i do­pu­na Pla­na ge­ne­ral­ne re­gu­la­ci­je rad­ne zo­ne u se­ve­ro­i­stoč­nom de­lu gra­da, u ob­u­hva­tu 86 hek­ta­ra.

Oče­ku­ju se be­ne­fi­ti, ali i za­šti­ta ži­vot­ne sre­di­ne, iz­me­đu osta­log, zbog iz­vo­ri­šta vo­de „Rat­no ostr­vo”.

No­si­lac tog ka­pi­tal­nog pro­jek­ta Re­pu­bli­ke Sr­bi­je je JKP „No­vo­sad­ska to­pla­na”, gde za naš list na­vo­de i da će ga im­ple­men­ti­ra­ti u sa­rad­nji sa Mi­ni­star­stvom ener­ge­ti­ke i ru­dar­stva, Gra­dom No­vim Sa­dom i Evrop­skom ban­kom za ob­no­vu i raz­voj. Vred­nost pro­jek­ta, ka­ko je to ne­dav­no iz­ja­vio no­vo­sad­ski gra­do­na­čel­nik Žar­ko Mi­ćin, iz­no­si 105 mi­li­o­na evra, a već je obez­be­đe­no 25 mi­li­o­na evra iz gran­ta.

– Po­što grad­ske to­pla­ne ko­ri­ste 100 od­sto gas za gre­ja­nje, ovim bi se do­bi­lo da se tro­ši 17 od­sto ma­nje tog ener­gen­ta. To je je­dan kon­kre­tan be­ne­fit. U ovoj ge­o­po­li­tič­koj si­tu­a­ci­ji, gde vi­di­mo da ce­ne ener­ge­na­ta idu go­re, mi­slim da će ovo bi­ti je­dan iz­u­zet­no zna­ča­jan ko­rak – ka­zao je gra­do­na­čel­nik Mi­ćin, uz na­po­me­nu da grad­nja ne bi mo­gla kre­nu­ti pre 2028. go­di­ne.

Po­stro­je­nje „So­lar-ter­mal” deo je Stra­te­gi­je raz­vo­ja si­ste­ma da­ljin­skog gre­ja­nja i Pla­na raz­vo­ja Gra­da No­vog Sa­da, na­po­mi­nju za naš list u to­pla­ni, gde ta­ko­đe is­ti­ču da da­ljin­sko gre­ja­nje sto­pro­cent­no za­vi­si od pri­rod­nog ga­sa ko­ji Sr­bi­ja uvo­zi i da sva­ko sma­nje­nje po­tre­be za ga­som i pre­la­zak na ob­no­vlji­ve iz­vo­re ener­gi­je do­no­se ve­ću si­gur­nost.

– Re­zul­ta­ti Stu­di­je oprav­da­no­sti po­ka­zu­ju da će Grad go­di­šnje ušte­de­ti oko 16 od­sto pri­rod­nog ga­sa za pro­iz­vod­nju to­plot­ne ener­gi­je, a im­ple­men­ta­ci­jom pro­jek­ta oče­ku­je se i sma­nje­nje emi­si­je ugljen-di­ok­si­da za oko 17.000 to­na. Stu­di­ja o pro­ce­ni uti­ca­ja na ži­vot­nu sre­di­nu po­tvr­di­la je da će po­stro­je­nje bi­ti pro­jek­to­va­no i iz­ve­de­no ta­ko da ne­ma ni­ka­kvih ne­ga­tiv­nih uti­ca­ja na ži­vot­nu sre­di­nu, već na­pro­tiv, pro­je­kat No­vi Sad sta­vlja na ma­pu ze­le­nih gra­do­va ko­ji ima­ju naj­sa­vre­me­ni­je ob­li­ke da­ljin­skog gre­ja­nja u skla­du sa naj­vi­šim eko­lo­škim zah­te­vi­ma – na­vo­de u ovom pred­u­ze­ću.

Ob­ja­šnja­va­ju da su pla­ni­ra­na se­zon­ska skla­di­šta to­plo­te dva ve­li­ka aku­mu­la­ci­o­na je­ze­ra, ukup­ne za­pre­mi­ne 870.000 kub­nih me­ta­ra, za šta će bi­ti po­treb­no 20,7 hek­ta­ra ze­mlji­šta. Ta­ko­đe, plan je da po­lje so­lar­nih ko­lek­to­ra bu­de na 38.600 kva­drat­nih me­ta­ra i ima sna­gu od 31 me­ga­va­ta, a za nje­go­vo po­sta­vlja­nje bi­će po­treb­no oko 7,4 hek­ta­ra ze­mlji­šta. Pla­ni­ra­ni su i to­plot­na pum­pa od 17 me­ga­va­ta i dva elek­trič­na ka­tod­na boj­le­ra od ukup­no 60 me­ga­va­ta. Ze­mlji­šte za pro­je­kat, na­po­mi­nju, u dr­žav­noj je svo­ji­ni i ne zah­te­va eks­pro­pri­ja­ci­ju.

– Teh­no­lo­gi­ja po­zna­ta kao „Ther­mal Energy Sto­ra­ge” (TES) u prak­si funk­ci­o­ni­še ta­ko što se u ve­li­kom se­zon­skom skla­di­štu ču­va to­plot­na ener­gi­ja pri­ku­plje­na to­kom le­ta, ka­ko bi se u zim­skim me­se­ci­ma ko­ri­sti­la po­mo­ću to­plot­ne pum­pe. Pre­ci­zni­je, so­lar­no-ter­mal­no po­stro­je­nje sa ve­li­kim aku­mu­la­to­rom to­plo­te ko­ri­sti ob­no­vlji­vu so­lar­nu ener­gi­ju (so­lar­ni ko­lek­tor­ski si­stem), ener­gi­ju re­ke Du­nav (to­plot­na pum­pa) i vi­ško­ve elek­trič­ne ener­gi­je iz elek­tro­e­ner­get­skog si­ste­ma (elek­trič­ni boj­ler) i do­bi­je­na ener­gi­ja se po­tom di­stri­bu­i­ra u si­stem da­ljin­skog gre­ja­nja – ob­ja­šnja­va­ju.

Pre­ma na­vo­di­ma to­pla­ne, re­a­li­za­ci­ja pro­jek­ta po­dr­ža­va na­po­re Sr­bi­je da de­kar­bo­ni­zu­je sek­tor da­ljin­skog gre­ja­nja i da se po­ve­ća udeo ob­no­vlji­vih iz­vo­ra ener­gi­je u ukup­noj pro­iz­vod­nji to­plo­te.

– Ove me­re olak­ša­će pro­iz­vod­nju či­ste ener­gi­je u sek­to­ru da­ljin­skog gre­ja­nja u gra­du, či­me će se do­pri­ne­ti odr­ži­vom raz­vo­ju No­vog Sa­da i po­bolj­ša­ti ener­get­ska si­gur­nost i ne­za­vi­snost, a zna­čaj­no i sma­nji­ti po­tro­šnja pri­rod­nog ga­sa i emi­si­ja ugljen-di­ok­si­da. Pro­je­kat će do­pri­ne­ti i de­kar­bo­ni­za­ci­ji ener­get­skog sek­to­ra ta­ko što će po­dr­ža­ti ve­ću upo­tre­bu ob­no­vlji­vih iz­vo­ra elek­trič­ne ener­gi­je. Pro­je­kat će fi­nan­si­ra­ti uvo­đe­nje i pri­me­nu ino­va­tiv­nih teh­no­lo­gi­ja u sek­to­ru da­ljin­skog gre­ja­nja u Sr­bi­ji – tvr­de u to­pla­ni.