Skoro četiri meseca nakon što su dobili izveštaj stručnjaka sa Građevinskog fakulteta o stanju dotrajalog nadvožnjaka u Smederevu i preporuku da u roku od godinu dana pripreme teren i počnu gradnju novog, vlast u ovom gradu odlučila je da započne izradu Plana detaljne regulacije za potes ispod i oko nadvožnjaka. To je, kako se čulo na sednici lokalnog parlamenta, koji je usvojio ovu odluku, način da se reše imovinskopravni odnosi jer most nema glavni projekat, nema građevinsku ni upotrebnu dozvolu, nije zaveden u katastru, niti se zna čije je zemljište ispod nadvožnjaka, gde se nalaze brojni objekti.
– Pre 50 godina nije se vodilo računa o imovini, sada imamo problem. Upravo je ovaj PDR u vezi sa eksproprijacijom i kupovinom zemljišta koje je potrebno radi projektovanja, odnosno dobijanja građevinske dozvole za izgradnju. Obuhvat je malo širi, odnosno, obuhvatili smo i pristupne puteve – kazao je Dragan Krstić, načelnik Odeljenja za urbanizam, građevinarstvo i investicije grada Smedereva.
Rok za izradu PDR-a je godinu dana, a podsećamo, u izveštaju GF, koji je „Politika” prva objavila, stoji da je nadvožnjak do te mere „pojela” korozija da ugrožava njegovu stabilnost pa rekonstrukcija nije izvodljiva. Zato urgentno, a najkasnije u roku od godinu dana, treba obezbediti sve uslove za izradu tehničke dokumentacije neophodne za izvođenje nove konstrukcije mosta a potom i izvođenje radova, preporučili su građevinski stručnjaci.
Rok od godinu dana za izradu PDR-a naveo je opozicione odbornike da traže pojašnjenje da li to znači odlaganje početka gradnje, što je negirao Dragan Krstić rekavši da se neće čekati završetak PDR-a kako bi se počelo sa projektom, već će sve teći paralelno.
– Do izdavanja građevinske dozvole sve može da se uradi – pripremne radnje, lokacijski uslovi, projektovanje, sve to može bez rešenih imovinskih problema. Imovina mora biti rešena onog trenutka kada se podnese zahtev za izdavanje građevinske dozvole – pojasnio je on.
Tokom te jedne godine za pripreme, koja uveliko teče, stručnjaci su preporučili i mere protiv daljeg urušavanja nadvožnjaka: zabranu teretnog saobraćaja, svođenje putničkog saobraćaja na minimum i hitnu zamenu ograda koje je dubinska korozija odvojila od konstrukcije pa može doći do rušenja i pada pešaka sa nadvožnjaka. Grad je počeo projekat za zamenu ograda i 26. marta most zatvorio za pešake, ali ostale preporuke su ostale na papiru. Teretnjacima do 3,5 tona je dozvoljen prolaz, a neretko se mogu videti i teži, dok propisani razmak od 10 metara između automobila skoro niko ne drži. Vlast za to mahom okrivljuje vozače i pešake koji su i kažnjavani zbog kršenja propisanih pravila. Još gora situacija nastala je nedavno kada su pred nadvožnjak postavljeni semafori čime se pravi kolona, a zatim sva vozila istovremeno krenu preko nadvožnjaka, što je u suprotnosti sa preporukama o rastojanju i minimalnom opterećenju, na šta je ukazao odbornik „Budimo Smederevo” Aca Cvetanović.
Za zamenika gradonačelnice Smedereva Vladimira Nešića to je solidno rešenje, iako je, kako kaže, smatrao da bi veći efekat rasterećenja imao kružni tok, mada je za njega potrebno dosta vremena.
– Pristupili smo prvo uređenju oba pružna prelaza jer će celokupan saobraćaj tu da se preusmeri. Nadvožnjak će biti u narednih 20 dana zatvoren. Skidaće se postojeća ograda, već se skidaju oluci i mislim da ćemo tada napraviti i dogovor sa ministarstvima da nam se ta investicija dozvoli i da pređemo u realizaciju. Smederevci sigurno zaslužuju jedan dobar nadvožnjak – kaže Nešić.
On je najavio da će se građani izjašnjavati o tri idejna rešenja budućeg izgleda nadvožnjaka kroz javnu debatu, kako grad nema dovoljno novca za tako veliki projekat pregovora se da gradnju finansira država.
Podsećamo, stručnjaci Instituta za materijale i konstrukcije Građevinskog fakulteta u Beogradu, tokom marta, izvršili su analizu stanja nadvožnjaka koji gradsko jezgro spaja sa industrijskom zonom. Suština je da je usled neredovnog održavanja i propuštanja više sanacija koje su naložili stručnjaci, nadvožnjak nije moguće rekonstruisati. Zato što su predložene mere iz 2004, a potom i 2021. ostale samo na papiru, gotovo svi elementi čelične konstrukcije zahvaćeni su dubinskom korozijom i smanjena je debljina lima. Korozija je i kolovoznu ploču uspela da stanji ispod 12 milimetara, a važeći standard je 14–16.
Stručnjaci su zaključili da je zbog bezbednosti i isplativosti potrebno izgraditi nov.
Nadvožnjak je pušten u rad 1979. godine.
