“Roditelji se zapitaju o inteligenciji dece kada oni krenu u školu, i to, nažalost, tek kada počnu da dobijaju ocene. Zaboravljaju da dobre ocene ne moraju biti rezultat visoke inteligencije kao što ni loše ocene nisu rezultat niske“, objašnjava u svom priručniku “Igre za razvijanje inteligencije kod dece” Jelena Holcer, pedagog sa dugogodišnjim iskustvom u radu sa decom i osnivač “Škole za roditelje”.
Kako navodi Jelena Holcer, pojam “inteligencija” ima mnogo definicija, počevši od one da je to sposobnost kojom se postižu značajni ciljevi u životu, pa do one u kojoj postoji prepoznavanje ideja koje mogu imati praktičnu primenu. Ponekad se definiše i kao sposobnost brzog snalaženja u novim i nepoznatim situacijama, dodaje. Iako su definicije različite, teoretičari se slažu da je inteligencija potencijal koji se može dalje razvijati, a ne potpuno zadata, nepromenljiva sposobnost na koju nemamo uticaj.
Dakle, inteligencija nije nikakva privilegija. Ona je naša mentalna, unutrašnja snaga, navodi Holcer i ističe da je možemo dodatno razvijati stimulativnim okruženjem, sadržajnim iskustvima, učenjem kroz igru… ili je pustiti da se uspava i ostane neispoljena. Od nas zavisi.
Savremena nauka zastupa teoriju višestruke inteligencije koju je razvio psiholog Hauard Gardner. Po njemu, postoji čak sedam vrsta inteligencija koje, u različitoj meri, posedujemo svi. Zato, više nije pitanje da li je naše dete inteligentno ili ne, već na koji način je inteligentno?
Primetićete da se vaše dete bolje snalazi, brže razume, lakše prihvata sadržaje iz određenih oblasti. To su različite vrste inteligencije. Iako svaku od ovih inteligencija kod deteta možemo dodatno razvijati, neke od njih imaju svoj kritičan period razvoja, pa ako se ne podstaknu baš u određenom dobu razvoja, kasnije će to biti uveliko otežano, navodi Holcer.
Takođe, ovi različiti tipovi inteligencije se prepliću i menjaju (ono što je trenutno glavno polje interesovanja vašeg deteta ne mora biti i sutra).
Upoznajte svoje dete i otkrijte koji tip inteligencije je kod njega najizraženiji.
To mogu biti:
⦁ Lingvistička (jezička, verbalna) inteligencija ili „pamet“ reči
Kako navodi Holcer, odnosi se na sposobnost razmišljanja i komuniciranja kroz verbalno. Podrazumeva naglašeno interesovanje deteta prema rečima, čitanju, pisanju i govoru, uživanje u igrama s rečima, stranim jezicima, pričanju priča. Deca koja poseduju ovaj tip inteligencije vole da čitaju, bez straha ulaze u grupne interakcije, dobro se snalaze u situacijama kada govore, diskutuju, uspešno se izražavaju i kroz pisanu reč, tj. eseje, članke, tekstove…
⦁ Logičko – matematička inteligencija ili „logička pamet“
Ovaj tip inteligencije podrazumeva brzo usvajanje i primenu brojeva i matematičkih pojmova, pronalaženje obrazaca i lakoću uočavanju odnosa, uzroka i posledica u nauci. Dolazi do izražaja u rešavanju matematičkih zadataka, različitih problema i zagonetki, korišćenju kompjutera i učenju kompjuterskih programa i jezika… Osnovni element ove inteligencije je logika, koja se koristi kao sredstvo u rešavanju problema.
⦁ Muzička inteligencija ili „muzička pamet“
Deca koja imaju razvijenu muzičku inteligenciju, osim što uživaju u muzici, bolje od drugih razumeju ritam, melodiju i zvučne motive, lako pamte melodije, brzo prepoznaju razliku između različitih instrumenata, uživaju u aktivnostima kao što su pevanje, sviranje instrumenata, slušanje muzike…
⦁ Telesno – kinestetička inteligencija ili „pamet tela“
Ova inteligencija krasi decu koja imaju sposobnost da “misle telom”, tj. da stvari razumeju uz pomoć fizičkog kontakta ili dodira. Oni kod kojihe je “pamet tela” najizraženija, vole kretanje i fizičke aktivnosti, lako i brzo uče fizičke veštine, izražavaju se kroz pokret, bez obzira da li je u pitanju dinamična pozorišna predstava, ples ili sport.
⦁ Prostorna ili vizuelna inteligencija ili „pamet slika“
Deca koja imaju naglašenu “pamet slika”, pamte vizuelno, (na primer, bolje pamte lica nego imena) a svoje ideje najlakše izražavaju crtanjem ili skiciranjem. Kao odrasle osobe mogu biti uspešni u umetničkim oblastima kao što su slikarstvo, fotografija, dizajn, arhitektura…
⦁ Interpersonalna inteligencija ili „društvena pamet“
Ova inteligencija izražava sposobnost deteta da lako upoznaje ljude i sklapa prijateljstva, uživanje posmatranja drugih, analiziranje njihovog govora tela, emocija ili načina mišljenja. Deca sa “društvenom pameću” su empatična, uspešna u uviđanju događaja i iz perspektive “drugog” a ne samo iz sopstvene, brinu o drugima i sklona su pronalaženju načina kako da im pomognu.
⦁ Intrapersonalna inteligencija ili „unutrašnja pamet“
Ovu vrstu inteligencije poseduju oni koji su okrenuti sebi. Poznaju svoje prioritete, veoma su svesni svojih osećanja. Skloni su introspekciji, i najbolje uče na sopstvenim iskustvima. Odlični su u samoanaliziranju pa preferiraju aktivnosti koje mogu da realizuju samostalno.
Znaćete koja je od ovih inteligencija kod vašeg deteta najviše zastupljena po njegovim rezultatima iz te oblasti, i po ponašanju. Kada neku aktivnost može da obavlja fokusirano, a da zaboravi na vreme, kada ga ta aktivnost ne umara već raduje, kada je shvata kao zadovoljstvo a ne kao obavezu… podržite ga u tome jer je to njegova, u tom trenutku, dominantna inteligencija, navodi Holcer.
Međutim, za uspešnost vašeg deteta, u dugoročnom smislu, neće biti dovoljno negovanje samo jedne oblasti bez obzira da li je to brzinsko rešavanje matematičkih zadataka ili prepoznavanje muzike u svemu što vidi oko sebe, dodaje. Važno je da ga podržite u onoj oblasti koju preferira dete.
Ostale vidove inteligencije negujte paralelno, ali umereno i bez pritiska, kaže Holcer. Na primer, rečenicama: „Ne možeš na čas gitare dok ne popraviš ocenu iz matematike“ blokirate razvoj njegove dominantne inteligencije, a dodatno stvarate otpor prema onim oblastima koje želite da razvijete. Umesto toga, podržite dete u njegovom izboru ili talentu, a sa druge strane, ono što mu ne ide onoliko dobro koliko biste vi želeli, pokušajte da razvijate na druge načine, bez upotrebe ucena ili pretnji.
Najbolji način za razvoj inteligencije kod deteta je kroz igru. Od svega što čita, gleda, saznaje, o čemu govori ili uči, najsporije (ili nikada) se ne zaboravlja ono što je deo igre, ličnog iskustva ili razmišljanja.
