Vest da mađarska naftna kompanija MOL proteklih dana obilazi NIS, da razgleda rafineriju u Pančevu, benzinske pumpe, da se raspituje oko broja zaposlenih, uobičajena je procedura u ovakvim kupovinama.
Isto su to radili i predstavnici državne naftne kompanije ADNOK iz Abu Dabija, koji su bili najbliži kupovini do pred kraj prošle godine, a sada ih više niko ne spominje.
Da ne klizi baš sve po loju, nezvanično se saznaje od pregovarača. Naime, još se prave kalkulacije koliko bi to MOL-u odgovaralo da rafinerija u Pančevu još dugo radi, ako oni budu vlasnici. Pominje se period od tri do pet godina, ruska strana traži što duže, deset i više, zbog čega se u celu priču uključio i manjinski akcionar NIS-a, država koja je jasno i glasno poručila da ko god da kupi, rafinerija u Pančevu mora da radi.
I zaista oko toga ne bi trebalo uopšte popuštati bilo kome, niti dozvoljavati da se time kalkuliše. Rafinerija treba da radi onoliko dugo koliko bude bilo potrebe za benzinom i dizelom, bitumenom, mazutom, primarnim benzinom i kerozinom. I šta je uopšte NIS bez rafinerije. Organizam bez srca.
Ne sme se prenebregnuti činjenica da su „Petrohemiju” takođe preuzeli Rusi iako im ni za šta nije bila potrebna, samo da ne prestane da radi, kako bi primarni benzin iz rafinerije nastavio da se troši za proizvodnju u ovom petrohemijskom kompleksu. I ko god šta danas pričao kako je 51 odsto NIS-a poklonjeno ispod cene, mora da prizna da je prodaja NIS-a „Gaspromnjeftu” bila i ostala najbolja moguća privatizacija od 2000. godine.
Drugo oko čega se pregovaračke strane sapliću u pregovorima jeste cena, što je uobičajeno jer prodavac uvek traži više, a kupac gleda da prođe što jeftinije. Međutim, ovde MOL treba da ima u vidu činjenicu da se Rusima uopšte ne žuri oko prodaje i da oni NIS ne bi nikada ni prodavali da ne moraju. Jer NIS nisu pumpe. NIS je geopolitičko pozicioniranje u ovom delu Balkana koje nema cenu. Tako se saznaje da mađarska strana nudi oko dve milijarde evra, a da ruska strana naravno traži više imajući u vidu da su uložili više od tri milijarde evra, što u prodajnu mrežu, što u obnovu rafinerije… Prema navodima „Fajnenšel tajmsa”, vrednost NIS-a procenjena je na 4,7 milijardi dolara, dok se ruski udeo procenjuje na oko 2,6 milijardi dolara.
Ostaje da se vidi da li će manjinski vlasnik uspeti da kupi za sebe naftna polja koja sada pripadaju Rusima, budući da je bilo najava da bi Srbija preuzela još neki deo akcija do Rusa. I ono što je najvažnije, bitno je ko će imati zlatnu akciju, odnosno čija će reč u odlučivanju biti presudna. Mađarska ili srpska.
Raša Kojčić, bivši pomoćnik Ministra energetike za naftu, kaže za „Politiku” da MOL, matematički gledano, nema razloga da zatvara rafineriju u Pančevu sve dok bude potrebe za snabdevanjem tržišta derivatima i svim ostalim proizvodima za privredu, putare, „Petrohemiju”, avione. Odnosno, dok se u nekom trenutku ne napuste fosilna goriva i ne pređe na vodonik, struju ili neku drugu vrstu goriva.
– Dnevno treba obezbediti oko 6.000 tona dizela. Nema računice da se to dovozi iz bilo koje od tri MOL-ove rafinerije (MOL je većinski vlasnik rafinerije u Rijeci u Hrvatskoj, kao i po jedne rafinerije u Mađarskoj i Slovačkoj, dok je rafinerija u Sisku zatvorena). Ne treba zaboraviti ni na proizvodnju propan-butana, tečnog naftnog gasa. Sve to dolazi iz pančevačke rafinerije i sve je potrebno srpskom tržištu – kaže Kojčić.
Na pitanje da li se od Mađarske do Srbije gradi naftovod ili i produktovod koji bi MOL mogao da koristi za dopremanje derivata, Kojčić kaže da se, prema svim dostupnim informacijama, gradi samo naftovod.
– Sve i da se gradi produktovod kojim bi stizali derivati, mora da se zna da kada kroz cevi prođe prvo dizel ne može odmah da se pušta benzin. Cevi moraju da se isprazne, da se isperu, pa da se nastavi novi transport, što je velika investicija – kaže naš sagovornik.
Ono što je važno jeste da Mađarska, uz saglasnost EU, i dalje uvozi rusku naftu, jer su ih SAD u novembru izuzele od ostatka zemalja budući da nemaju izlaz na more i odobrile jednogodišnje odlaganje sankcija za uvoz ruske nafte.
Nedavno dobijanje dozvola za privremeno ponovno pokretanje rafinerije u Pančevu pojedini analitičari tumače kao signal da je MOL prihvatljiv i američkoj strani, pogotovo imajući u vidu dobre odnose Orbana i Donalda Trampa.
Bilo kako bilo, ako ruska strana zaista dozvoli ovu transakciju, MOL će u našoj zemlji imati oko 370 pumpi (ima sada oko 60 svojih). Isto tako bi dobili i oko stotinu pumpi u BiH.
