Tek polovina romskih učenika koja su završila osnovno obrazovanje prelazi u srednju školu, a svega 61 odsto njih stekne diplomu srednje škole, zbog čega mnogi Romi ceo život ostaju u začaranom krugu siromaštva i nezaposlenosti. Istraživanje Republičkog zavoda za statistiku govori da je stopa zaposlenosti stanovništva u romskim naseljima 40 odsto i to pre svega u „sivoj zoni”, a među Romkinjama starosti 15–49 godina koje su učestvovale u ovom istraživanju, svega četvrtina njih bila je na neki način zaposlena, 15,7 procenata nije imala posao, a čak 60 odsto bilo je radno neaktivno – niti je imalo posao niti ga je tražilo. Zabrinjava i podatak da je 5,3 odsto romskih mališana uključeno u dečji rad, odnosno da čak četvrtina dece uzrasta od 12–14 godina radi, navodi se u „Izveštaju o ljudskim pravima mladih u Srbiji u 2021. godini”, koji je izdao Beogradski centar za ljudska prava.
Kako ističu autori ovog izveštaja, oko 70 odsto romske populacije živi u romskim naseljima – budući da se u najvećem broju slučajeva radi o trošnim i malim stambenim jedinicama sa malim brojem prostorija, sve životne aktivnosti podređuju se zajednici. Strategija o socijalnom uključivanju Roma i Romkinja prepoznaje problem nemogućnosti održavanja higijene na zadovoljavajućem nivou – skoro 54 odsto romskih domaćinstava ne poseduje kupatilo u kući, a u najsiromašnijim domaćinstvima blizu 60 odsto stanovništva koristi pokriveni poljski toalet. Zabrinjava i podatak da polovina romskih domaćinstava ima problem sa prokišnjavanjem krova, a u 68 odsto romskih kuća postoji vlaga po zidovima, podovima ili temelju. Loši uslovi stanovanja i nepostojanje osnovne infrastrukture negativno utiču na zdravlje svih članova domaćinstva, posebno dece i mladih. Zbog toga ne čudi podatak da je smrtnost kod ove populacije viša nego kod ostalih etničkih grupa u svim životnim dobima, a životni vek za 12 godina kraći u poređenju sa prosekom u Srbiji. Najčešća oboljenja koja se javljaju u populaciji odraslih Roma jesu kardiovaskularne bolesti, hronične opstruktivne bolesti pluća, dijabetes, astma, maligne i bolesti zavisnosti.
Zdravlje mladih Romkinja posebno je ugroženo zbog ranih brakova i maloletničkih trudnoća – prema Unicefovom istraživanju višestrukih pokazatelja zdravlja žena i dece iz 2019. godine, čak 17 odsto mladih Romkinja stupi u brak pre 15. godine, u poređenju sa 0,8 odsto devojčica iz opšte populacije. Rana udaja dovodi do toga da skoro 40 odsto romskih devojčica rodi dete između 15. i 18. godine života, a četiri odsto postanu majke i pre 15. rođendana. Tokom 2020. godine Centri za socijalni rad identifikovali su 191 dete (11 dečaka i 180 devojčica) koje je stupalo u brak, od kojih se u 141 slučaju radi o deci žrtvama dečjeg braka, a preostalih 50 slučajeva odnosi se na decu za koju je sud po službenoj dužnosti od Centra za socijalni rad tražio davanje stručnog mišljenja u postupku davanja saglasnosti za stupanje maloletnika u bračnu zajednicu.
Uprkos mnogim izazovima, pohvalna je činjenica da su učenici romske nacionalnosti nastavili korišćenje afirmativnih mera prilikom upisa u srednje škole. U školskoj 2020/2021. godini upisano je 2.467 đaka, i to 1.163 učenica i 1.304 učenika. Međutim, u razgovoru sa članovima Odbora za obrazovanje Nacionalnog saveta može se dobiti informacija da je ovaj broj drastično smanjen u odnosu na prethodnu školsku godinu, što jasno ukazuje na ekstremno osiromašenje romskih porodica tokom pandemije. Upravo zbog toga, nastavljeno je sa stipendiranjem srednjoškolaca kao merom podrške u obrazovanju Roma, uprkos završetku višegodišnjeg programa stipendiranja u okviru projekta „Izrada, sprovođenje i praćenje održivog mehanizma za dodelu stipendija učenicima srednjih škola romske nacionalnosti (IPA2014)”. U školskoj 2020/2021. učenicima romske nacionalnosti dodeljeno je 1.213 stipendija.
