Ovo retko stanje može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema ako se ne identifikuje i pravilno ne leči.
Za većinu ljudi, konzumiranje raznovrsnog voća i povrća je temelj zdrave ishrane.
Ali za ljude sa naslednom netolerancijom na fruktozu, čak i nekoliko zalogaja sočne lubenice ili sušenih paradajza u salati mogu izazvati ozbiljne zdravstvene probleme.
Ovo retko stanje nije alergija na hranu ili osetljivost. Ali može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema ako se ne identifikuje i pravilno ne leči, piše The Conversation.
Šta je nasledna netolerancija na fruktozu?
Nasledna netolerancija na fruktozu je retko genetsko stanje koje utiče na to kako telo upravlja šećerom fruktozom.
Fruktoza se ne nalazi samo u voću. Nalazi se u medu, nekom povrću, zaslađenim pićima i mnogim pakovanim namirnicama, kao što su kolači, sosovi i neki hlebovi.
Fruktoza se takođe može dodati tokom obrade nekih vrsta mesa (delikatesi i kobasice) i mlečnih proizvoda (čokoladno mleko).
Saharoza (stoni šećer) i sorbitol (zamena za šećer koja se često nalazi u žvakaćim gumama, pastama za zube i lekovima) takođe sadrže fruktozu ili se pretvaraju u fruktozu tokom procesa varenja. To znači da ljudi sa naslednom netolerancijom na fruktozu takođe nisu tolerantni na ove šećere.
Ljudi sa ovim stanjem nemaju ključni enzim aldolazu B potreban za razgradnju fruktoze.
To znači da se fruktoza nakuplja u jetri, bubrezima i crevima. Ovaj višak fruktoze može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme, kao što su napadi, koma i, u nekim slučajevima, smrt usled otkazivanja jetre i bubrega.
Koliko je to često?
Nasledna netolerancija na fruktozu se prenosi na osobu kada oba roditelja nose gen. Smatra se retkim stanjem koje pogađa jednu od 10.000 osoba.
Obično postaje primetno kada bebe počnu da jedu čvrstu hranu, uključujući voće, povrće ili zaslađenu hranu za bebe koja sadrži fruktozu.
Kod odraslih, nasledna netolerancija na fruktozu može se prevideti ili pogrešno dijagnostikovati kao druga stanja poput bolesti skladištenja glikogena, poremećaja u ishrani ili rekurentnog hepatitisa.
Zbog ovog preklapanja simptoma, nasledna netolerancija na fruktozu kod odraslih može ostati neotkrivena godinama.
Po čemu se razlikuje od alergije na hranu ili osetljivosti?
Nasledna netolerancija na fruktozu se značajno razlikuje od alergije na hranu. Alergija na hranu podrazumeva reakciju imunog sistema na hranu – na primer, protein kravljeg mleka – kao da je štetna za organizam. Ovo može izazvati simptome poput koprivnjače i urtikarije, otoka usta ili problema sa disanjem.
Nasledna netolerancija na fruktozu se takođe razlikuje od osetljivosti na hranu, kao što je netolerancija na laktozu ili necelijakična osetljivost na gluten. Ovo ne uključuje imuni sistem, ali i dalje može izazvati nelagodnost poput nadimanja, promenjenih navika pražnjenja creva ili bolova u stomaku.
Nasledna intolerancija na fruktozu je genetsko stanje koje uzrokuje netoleranciju na hranu i nije povezano sa imunitetom.
Ovo stanje se takođe razlikuje od malapsorpcije fruktoze (koja je, zbunjujuće, ranije neformalno nazivana „dijetetska intolerancija na fruktozu“). Ovo je blaže digestivno stanje gde tanko crevo ne apsorbuje dobro fruktozu i izaziva simptome kao što su bol u stomaku, nadimanje i gasovi.
Kako da znate da li je imate?
Kod beba i male dece, simptomi mogu uključivati povraćanje, neuobičajenu pospanost ili razdražljivost, odbijanje hrane i nemogućnost dobijanja na težini.
Neka deca instinktivno izbegavaju slatku hranu, što može prikriti stanje do kasnijeg detinjstva ili odraslog doba.
Kod odraslih, simptomi mogu uključivati hronični bol u stomaku, umor i neobjašnjivo nizak nivo glukoze (šećera) u krvi. Lekari mogu primetiti suptilne tragove kao što su otečena jetra, abnormalni testovi jetre ili znaci masne bolesti jetre.
Potvrđivanje stanja zahteva genetsko testiranje ili specijalizovani test tolerancije na glukozu (šećer). Ali za mnoge, dijagnoza dolazi tek nakon godina zbunjenosti, frustracije i pokušaja i grešaka u ishrani.
Kako se leči?
Ne postoji lek za naslednu intoleranciju na fruktozu. Ali se može lečiti strogim izbegavanjem fruktoze, saharoze i sorbitola. Čitanje etiketa postaje neophodno za svakodnevni život, jer čak i sosovi, lekovi i pasta za zube mogu da sadrže ove šećere.
Ljudi sa ovim stanjem treba da paze na sledeće:
Voće: izbegavajte sve voće, sokove, konzervirano voće i druge proizvode od voća.
Žitarice: izbegavajte žitarice sa dodatkom šećera, meda, melase, sušenog voća ili slatkih aroma. Testenine, pirinač i druge obične žitarice poput kinoa ili heljde su generalno bezbedne, ali izbegavajte aromatizovane ili gotove sorte.
Povrće: većina povrća je u redu, osim slađeg poput graška, kukuruza, cvekle, crnog luka, bundeve, slatkog krompira, šargarepe i tikvica.
Hleb: samo onaj napravljen bez dodatog šećera ili zaslađivača je u redu.
Deserti i mlečni proizvodi: izbegavajte zaslađene deserte ili aromatizovane jogurte (prirodni jogurti su obično u redu).
Budite oprezni sa mlekom na bazi biljaka, kao što je bademovo mleko, koje često sadrži dodate šećere.
Proteini: crveno meso bez zaslađivača ili sa ukusom, piletina, ćuretina, riba, pasulj i sočivo, jaja, tofu i tempeh su obično bezbedni. Ali izbegavajte prerađeno meso, kao što su kobasice/mesni proizvodi ili marinirano meso
Druga hrana: budite oprezni sa sosovima, prelivima i začinima jer mnogi sadrže skrivene šećere ili sorbitol. Izaberite domaće verzije koristeći bezbedne sastojke.
Svest je važna
Ako neko izbegava određenu hranu ili ako se razbole nakon jedenja voća, nemojte pretpostavljati da je probirljiv ili da je na dijeti – možda ima naslednu netoleranciju na fruktozu.
Veća svest o ovom retkom stanju može značiti raniju dijagnozu i bolju podršku za one koji su pogođeni.
Za roditelje, primećivanje iznenadne ili jake odbojnosti deteta prema slatkišima, ponovljenog povraćanja ili sporog rasta može biti važan trag.
A za lekare, razmatranje nasledne netolerancije na fruktozu kao mogućeg uzroka neobjašnjivih problema sa varenjem, niske glukoze u krvi ili promena na jetri moglo bi napraviti životnu razliku.
