Izveštaj RZS-a o mesečnim izdacima za ličnu potrošnju koji su prošle godine bili veći od prihoda je očekivan za predstavnike sindikata jer se štednja polako „topi”, a plate ne rastu u toj meri.
Prosečni mesečni izdaci za ličnu potrošnju bili su u toku prošle godine veći od mesečnih prihoda u novcu i u naturi po domaćinstvu, najnoviji su podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS). Prihodi su iznosili 78.393 dinara, dok su izdaci za ličnu potrošnju vredeli 78.678. U izveštaju se navodi da najveći udeo u ličnoj potrošnji domaćinstava čine izdaci za hranu i bezalkoholna pića – 36 odsto, dok na zdravlje domaćinstva izgleda najmanje troše – 4,4 procenta svojih prihoda. U međuvremenu zavod je obelodanio i iznose prosečne i medijalne zarade u Srbiji. U februaru je prosečna bila 81.359 dinara, a medijalna 62.239, što znači da je 50 odsto zaposlenih primalo platu do ovog iznosa.
Zoran Ristić, savetnik za ekonomska pitanja u UGS „Nezavisnost”, podseća da prosečna zarada ne predstavlja realnu sliku stanja na našem tržištu rada, za razliku od medijalne, koju prima veći deo radno sposobnog stanovništva u Srbiji, a koja je daleko ispod prosečne.
– Još je gora situacija ako posmatramo koji je to broj građana koji se nalazi na liniji minimalne potrošačke korpe, čak i ispod nje. To je blizu 400.000 ljudi, plus još stotinak hiljada onih koji su ispod nivoa minimalne potrošačke korpe. Shodno tome i ne čudi ovaj izveštaj zavoda o mesečnim izdacima za ličnu potrošnju koji su prošle godine bili veći od prihoda. To je i za očekivati, jer se štednja polako „topi”, a plate ne rastu u toj meri – objašnjava Ristić. Podseća na poseban problem, a to je da, za razliku od javnog gde se od početka godine beleži rast zarada, u privatnom sektoru one ne rastu.
– Sindikati se suočavaju sa time da moraju da balansiraju, jer poslodavci prete kako će morati da otpuštaju ukoliko se budu povećavale plate ili kažu da će prihvatiti da zarade bude uvećane, ali samo u malom procentu, koji je ispod nivoa inflacije. Time se ništa ne postiže – izričit je Ristić. Dodaje da su realne zarade u mnogim preduzećima ionako „pale”.
– Imamo jasnu situaciju, inflacija je prošle godine bila oko 16 procenata, a zarade u nekim kompanijama su podignute za osam ili devet odsto. Samim tim, tu postoji obezvređivanje realnog iznosa onoga što su zaposleni primili u toku 2022, što ostaje kao veliki problem i za ubuduće, jer postoji realna opasnost da će inflacija i u ovoj godini obezvrediti primanja građana i dodatno smanjiti njihovu kupovnu moć – smatra Ristić.
Kako skrpiti kraj s krajem kada je minimalna plata koju prima oko 400.000 građana u Srbiji 40.000 dinara, a mesečni izdaci gotovo dvostruko veći?
Milena Amon, iz udruženja „Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije”, podseća da je ovo udruženje još odavno nadležnima prosledilo predloge kako izaći iz tog začaranog kruga.
– Razočarani smo, jer ne vidimo aktivnosti po tom pitanju. Prema našem mišljenju, ključna stvar je, naravno, reforma poreskog sistema i suzbijanje sive ekonomije kako bi se smanjilo opterećenje na zarade, pogotovo na minimalac. To bi onda, između ostalog, poboljšalo situaciju sa prihodima, jer bi neto plata bila veća. Ova opterećenja od gotovo 60 odsto na minimalne zarade zaista su preterana, a to je sve direktna posledica postojanja crnog tržišta – podseća Amon.
Dosta se troši i na stanovanje, vodu, gas…
Pored hrane i pića, najveći udeo u ličnoj potrošnji domaćinstava čine i izdaci za stanovanje, vodu, električnu energiju, gas i ostala goriva – 16,1 odsto. Slede izdaci za transport 8,9, za ostale lične predmete i ostale usluge 5,9, za komunikacije 5,5, za rekreaciju i kulturu 5,1, za odeću i obuću 4,9, a za alkoholna pića i duvan 4,7 procenata.
