Autobiografija kneginje Jelisavete Karađorđević „Tamo daleko“ (2024) može se čitati kao drama o obeskorenjenost i potrazi za identitetom, ocenila je večeras univerzitetska profesorka Slavica Garonja tokom predstavljanja knjige.
Na predstavljanju knjige, u ispunjenom prostoru Istorijskog muzeja Srbije, Garonja je rekla da je „nesporni literarni dar“ Karađorđevićeve, čija je autobiografija sastavljena od dnevnički beležaka i narativnih celina, a „junakinja se posle mnogo peripetija vraća u mesto odakle je davno iščupana“.
Garonja je podsetila da je Karađorđević kao petogodišnje dete doživela puč 27. marta 1941. godine, posle koga je njen otac knez-namesnik Pavle (1893-1976) sa porodicom morao da napusti Jugoslaviju i ode u izgnanstvo u Afriku.
Prema njenim rečima, nakon surovih uslova odrastanja u Keniji, život kneginje Karađorđević se odvijao na zapadu Evrope i u SAD, da bi se na svom turbulentnom životnom putu u svoju rodnu zemlju vratila tek nakon više od 40 godina.
Garonja je istakla da se kao glavni junaci „ove proze“ mogu shvatiti knez Pavle i kneginja Olga Karađorđević (1903-1997), a da su stranice posvećene povratku Jelisavete u Beograd i u Beli dvor 1987. godine među najuzbudljivijim u „Tamo daleko“.
Kneginja Jelisaveta Karađorđević je kratko poručila da se nada da njena autobiografska knjiga neće biti dosadna i da će čitaoci uživati u „Tamo daleko“
Direktor izdavačke kuće „Vukotić medija“ Manojlo Vukotić je rekao da knjiga sadrži tečne i pitke dnevne zapise, intervjue Karađorđević i zapise koji liče na kratke efektne reportaže.
Prema njegovim rečima, kada autorka govori o svojoj porodici i drugim Karađorđevićima to radi „sa emocijom, nabojem i lirskom lepotom koja opčinjava“.
O susretima sa Karađorđević je govorila televizijska autorka Mira Adanja Polak, dok je direktorka Istorijskog muzeja Srbije Dušica Bojić rekla da je autorka „Tamo daleko“ „neprikosnoveno interesantna osoba“,
