I jučerašnja rasprava o pravosudnim zakonima iskorišćena za debate o 5. oktobru i Kazablanki
Raspravu u pojedinostima o paketu pravosudnih zakona za koje vladajuća koalicija tvrdi da će obezbediti nezavisnost ove grane vlasti, a opozicionari da će „zacementirati politički uticaj”, poslanici Skupštine Srbije i juče su iskoristili za međusobne obračune. Polemisalo se, pre svega, o uticajima stranih službi na politički život u našoj zemlji, ali i odnosima SNS-a i SPS-a. Srđan Milivojević (DS) iskoristio je svoj amandman za osvrt na intervju predsednika Aleksandra Vučića, prethodne večeri, da pita „ko su ti ljudi i strane agenture koje haraju Srbijom, koje su, kako je rekao, kreirale događaje od pre par dana”. Kazao je da je „Aleksandar Vučić rekao da u Beograd više ne dolaze strani turisti, te da je za Novu godinu Beograd ličio na Kazablanku”.
Marina Raguš (SNS) odgovorila mu je da veruje da se on seća „gospodina Makartija iz NED-a, koji je, kako je objavio ’Njujork tajms’ 2000. godine, u Moskvi pio šljivovicu s liderima Otpora i 18 opozicionih stranaka, dogovarajući zbacivanje Slobodana Miloševića”. Dodala je: „Vi dobro znate da je Beograd neretko Kazablanka u određenim momentima, a zašto niste procesuirani, druga je tema. ’Njujork tajms’ piše da su od avgusta 1999. godine dolari počeli da lete na račune Otpora u Budimpešti.” Navela je da je, prema „Njujork tajmsu”, bilo sličnih sastanaka u Podgorici, Segedinu i dodala: „List pominje i vrlo značajan susret sa Madlen Olbrajt, koja vas je sve okupila sa samo jednim ciljem – obaranje Miloševića i izbacivanje njega, policijskog i vojnog vrha iz regiona. Njen lični cilj je bio da oni završe u Hagu. To se, po svim pravnim institutima, zove veleizdajnički čin.”
Ministarka pravde Maja Popović rekla je: „Poslanik me je, kao člana Saveta za nacionalnu bezbednost, pitao da kažem koje su to strane službe, moram da vam kažem da sam ja, kao član, obavezna da čuvam tajnu, informacije, koje tu dobijem. To nije nešto što mogu da podelim s javnošću.” Milivojević je kazao da postoji skupštinski Odbor za kontrolu službi bezbednosti, „važno je da rasvetlimo sve detalje, a da imamo nezavisno pravosuđe, tužilac bi odmah reagovao”. Dodao je: „Ne bismo imali objašnjenje da je Otpor uzimao neki novac, jer ti preskaču rečenicu u kojoj se kaže da je ’gro novca dat na podmićivanje funkcionera vlasti iz SRS-a’.”
Raguševa mu je odgovorila da je „Njujork tajms” objavio da je nevladina organizacija IRI prosledila 10 miliona dolara samo liderima Otpora, „bili su im važni mladi ljudi, a list opisuje seminar u Budimpešti koji je držao penzionisani pukovnik američke vojske, obučavajući ih kako da prave parole i da rade ono čemu svedočimo i danas”. Dodala je: „Nadam se da sam vam objasnila kako funkcioniše Kazablanka i kakve su posledice Kazablanke. ’Vašington post’ je napisao da je 5. oktobar prvi primer revolucije koja testira istraživanje javnog mnjenja, pasivan otpor i da je dat 41 milion dolara za to ljudima koji su bili građani Srbije, toliko o tome gospodine Milivojeviću.” Kazala je da je samo želela da podseti građane da su „slične stvari i sada u toku.”
Vladimir Gajić (NS) kazao je da ne treba praviti paralele, „mogli bismo onda da pravimo paralele i sa sastankom u Parizu, pre nego što je dvojac Nikolić–Vučić došao na vlast”. Dodao je da nema dovoljno vremena da joj odgovori o izmeštanju pregovora o KiM iz UN u Brisel i o savetodavnom mišljenju Međunarodnog suda pravde i dodao da ne zna kako se tačno zove „papir o KiM, ali on nije evropski predlog, u smislu da pet država EU nije priznalo takozvano Kosovo”. Kazao je da da sve „zavisi isključivo od Srbije, ako se Srbija s tim ne složi, nema ništa od toga”.
Raguševa mu je odgovorila: „Puno toga se vi pravite da ne razumete, ali znate, kao što znate da ste u ovom autoritarnom režimu dobijali presude protiv funkcionera SNS-a u svoju korist, da konkretizujemo malo, pošto je, koliko vidim, Kazablanka u toku. Kad je reč o KiM i Kazablanki, htela sam da napravim paralelu između 1999. i ove godine, pa da građani imaju u vidu metodologiju kad vide pozive na otpor. Pozvala sam se na vrlo utemeljene činjenice ’Vašington posta’ i ’Njujork tajmsa’, kako je to izgledalo 1999. i 2000. godine.”
Zoran Lutovac (DS) kazao je da 5. oktobar nije organizovao niko sa strane, „to je velika uvreda za sve ljude koji su izašli da brane volju građana, a da je to bila njihova volja, videlo se na prvim narednim izborima kada je DOS dobio 70 odsto glasova”. Kazao je da strategija nije napravljena spolja, nego u Srbiji, te da je on jedan od četvoro ljudi iz tima koji ju je napravio. Dodao je: „Prema tome, prekinite više sa insinuacijama i vraćanjem u prošlost, vi dolazite iz stranaka koje su kao skakavci pojeli naše godine devedesetih.”
Marjan Rističević (AVZMS) kazao je da je bio deo DOS-a, da je sarađivao sa Zoranom Đinđićem i da je iz „gradske skupštine gledao šta se zbivalo 5. oktobra” i dodao: „Dužan sam da kažem da je stranih službi bilo, kao i stranih donacija, a zahvaljujući tom novcu opozicija je izašla jača i regularno pobedila na saveznim parlamentarnim izborima, ali Vojislav Koštunica nije u prvom krugu dobio neophodnu polovinu plus jedan glas. Đinđić je hteo da se ide u drugi krug, rekao je – ’hajde, Vojo, da ga zgazimo’, a Milošević bi ubedljivo izgubio u drugom krugu. Koštunica nije hteo, predsednički izbori nisu bili regularni. Politička pozadina ubistva Zorana Đinđića je nejasna, a na mesto ubijenog premijera je došao ministar policije, koji za njega nije glasao, pa je onda politička pozadina ubistva jasna.” Cela rasprava proticala je u sličnom tonu i polemikama na razne teme.
Grgur poslanik umesto Stevića
Skupština je juče konstatovala ostavku na mesto poslanika Zvonimira Stevića (SPS) i potvrdila mandat novom poslaniku SPS-a Uglješi Grguru.
