U Pirotskom okrugu već godinama nema inspektora koji kontrolišu kvalitet brašna, hleba i drugih pekarskih proizvoda. Istraživali smo da li nedostatak redovne kontrole utiče na rad pekara, i kakav je stav potrošača.
Pekara je mesto u koje ulazi većina ljudi gotovo svakodnevno. Pored toga što se kupuje hleb, najčešći doručak je pecivo. Kupci o tome kažu:
– U pekarama kupujem samo hleb. -Razmišljate li o kvalitetu? -Razmišljam. Imam svoju vrstu hleba koju kupujem, to je crni hleb, na njega sam se orijentisao i njega koristim.
– Svaki dan kupujem hleb, kupujem burek, jer on jedini nema aditive, mada ni jedna pekara u Pirotu nema burek kakav bi trebalo da ima. Kad baš moram, kad mi se ručka, kupim, jer nema aditive. Inače, sve ostalo je puno aditiva, šećera, aromata.
Pekari, kao najbrojnije zanatlije u Pirotu, smatraju da njihov opstanak na tržištu zavisi od kvaliteta koji nude.
Nebojša Kostić, vlasnik pekare, kaže: „U pekarstvu se tačno zna za normativ, koliko procenata brašna, kvasca, soli. Mi radimo tradicionalno, ne guramo hemiju. Strogo kontrolisana sirovina, počev od pšenice, pa nadalje do krajnjeg proizvoda. Ne stavljamo pojačivače ukusa, mirisa, za boju. – Da li neko kontroliše kvalitet proizvoda u pekarstvu? -Pa, generalno da kažem ne. – Zbog čega? – Ne bih znao da vam kažem. Ne samo u pekarstvu, u bilo kom segmentu proizvodnje hrane nemamo apsolutno nikakvu kontrolu.“
U pirotskom okrugu kažu da se već nekoliko godina suočavaju sa nedostatkom inspektora.
Mimica Kostić-Đorđević, načelnica Pirotskog okruga, objašnjava: „Trenutno nam je u poljoprivrednoj inspekciji problem, jer nemamo inspektora za kontrolu poljoprivrednog zemljišta, nemamo inspektora za kontrolu poljoprivrednih subvencija, nemamo inspektora za prehrambene proizvode biljnog porekla, kao što su brašno, hleb, peciva, ali nadamo se da će se u narednom periodu raspisati konkursi i da se novi inspektori pojave, koji će raditi kontrole na terenu.“
Većina Piroćanaca ne opterećuje se time da li neko i koliko kontroliše pekare. Ovde se zadržao stari varoški običaj da svako ima svog pekara kome veruje. A onima koji nemaju poverenje u ono što kupuju, ostaje da zasuku rukave i late se oklagije i testa.
