Politika lidera Samoopredeljenja i premijera privremenih prištinskih institucija Albina Kurtija, utemeljena na sili prema etničkim zajednicama i veštačkom dizanju tenzija, može da preraste u svoju suprotnost, okrene se protiv svojih tvoraca i nanese štetu upravo albanskim separatistima.
Sve su manje šanse i još uvek nema indicija da će Kosovo ući u toliko željenu proceduru za prijem u Savet Evrope – organizacijom koja se upravo bavi zaštitom ljudskih prava i manjinskih zajednica. Ako se tako desi, na eventualnu novu šansu moraće da čeka još nekoliko meseci. Uz to, na klimavim nogama je i perspektiva da pokrajina dobije viznu liberalizaciju pa će i ubuduće kosovski Albanci, ukoliko žele da bez prepreka putuju u EU, morati da se pozivaju na srpsko državljanstvo.
Šumovi na liniji Vašingtona, Berlina i Londona s Prištinom traju od februara prošle godine kada je Samoopredeljenje pobedilo na vanrednim parlamentarnim izborima. Odbijajući da prihvati vakcine koje je građanima Kosmeta dao Beograd i kasnije opstruirajući da ovaj region pod jurisdikcijom UN postane član „Otvorenog Balkana”, Kurti je na sebe skrenuo negativnu pažnju i kada je uprkos apelima ambasadora država Kvinte onemogućio da se na KiM organizuje referendum o promeni Ustava i nekoliko meseci kasnije, predsednički i parlamentarni srpski izbori, a i ovih dana je odbijao sve preporuke i savete zapadnih prestonica da spusti loptu i smiri tenzije kada je reč o prisilnoj zameni registarskih tablica na vozilima Srba, tj. da odloži taj korak za narednih 10 meseci.
Lažna država Kosovo je 12. maja aplicirala za članstvo u SE i takozvana ministarka spoljnih poslova Donika Gervala je u video-poruci, nakon podnošenja zahteva za članstvo u SE, rekla da se time „otvara novo poglavlje”.
„Od danas počinju procedure za razmatranje zahteva od strane SE”, rekla je Gervala, koja tad nije krila optimizam u vezi sa članstvom u ovoj organizaciji za ljudska prava. Od tada je njihov zahtev bio stavljen po strani jer je zahtev Kosova najviše iznenadio Berlin i London, koji su očekivali da će Priština zahtev podneti tek posle nekoliko razgovora s predstavnicima Beograda u Briselu. Umesto toga, Kurtijeva vlada je na svoju ruku to uradila ne konsultujući zapadne saveznike.
Sada je situacija bila slična. Zapad je više puta upozorio Prištinu da odloži primenu uredbe o registarskim tablicama, ali Kurti tera po svome. Pa kada već želi da vodi samostalnu politiku, onda mu je iz više zapadnih centara moći sugerisano da upravo Kosovo svojom „diplomatijom” izbori za kandidatski status. Aplikaciju Kosova za članstvo u SE, da bi bila prihvaćena, prvo razmatra Komitet ministara, a posle procene situacije na KiM konačnu reč daje Parlamentarna skupština, koju čine nacionalni predstavnici država članica. Za prijem neke zemlje u SE potrebna je dvotrećinska većina glasova.
Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je da se na Srbiju i zemlje EU koje nisu priznale tzv. Kosovo vrši pritisak da ne prisustvuju jučerašnjoj sednici SE, na kojoj se odlučivalo o početku procesa prijema tzv. Kosova u tu instituciju. „Nismo u povoljnoj poziciji i to nije nikakva tajna, zato što za prijem novih članica u Savet Evrope ne treba saglasnost svih, nego dve trećine sadašnjih članica. Uz to, lobiranje Prištine da uđe u ovu organizaciju traje godinama, i mi smo do sada uložili ogroman napor da se to ne desi.
Radićemo i dalje na tome, punom snagom, i prema SE i prema svim članicama, zato što dobro znamo da bi prijem Kosova bio opasan presedan i težak udarac za ovu organizaciju. Uvek im jasno govorimo da bi otvaranjem vrata Kosovu otvorili vrata ko zna još kojoj separatističkoj teritoriji da i ona sutra traži članstvo u SE”, kaže Dačić i dodaje da je Srbija apsolutno protiv pokretanja bilo kakve procedure i da ćemo se boriti do kraja i to je prva velika bitna stvar s kojom se on suočava na mestu ministra spoljnih poslova.
Navodi da je za nas najteža pozicija u Evropi jer je najveći broj evropskih zemalja priznao Kosovo. Odnos snaga u SE je takav da garantuje da će možda ta odluka da prođe. Osnovna smetnja toj njihovoj želji je da se dosad nikada nije desilo da neka zemlja bude primljena bez konsenzusa i zato se na Beograd vrši pritisak.
Nakon izlaska Rusije 15. marta, Savet Evrope broji 46 država članica, pa je kvalifikovana većina – 31. Od 46 članica s pravom glasa, njih 12 nije priznalo jednostranu odluku kosovsko-metohijskih Albanaca (Srbija, Grčka, Kipar, Španija, Slovačka, Rumunija, Moldavija, Ukrajina, Gruzija, Azerbejdžan, Jermenija, BiH). Dakle, teorijski, za Prištinu postoje 34 glasa u Komitetu ministara. Međutim, teorija je jedno, a praksa nešto drugo.
Iako se članom 4. Statuta SE usvojenom u maju 1949. godine nigde eksplicitno ne navodi da kandidat mora najpre obezbediti članstvo u UN, taj se princip, makar i prećutno, dosledno primenjivao uz svega dva izuzetka. Zapadna Nemačka i Švajcarska su ti izuzeci. Iz diplomatskih krugova u Prištini navode da bi eventualni ulazak „Kosova” u SE mogao da usledi za oko dve godine, ali da i to nije sigurno, jer iskustvo iz prošlosti je pokazalo da zemlje koje nisu priznale Kosovo ne gledaju baš blagonaklono na napredak Kosova ili na prijave u međunarodne organizacije.
Navodi se da ima država koje su priznale nezavisnost, ali koje poput Poljske ne glasaju za ulazak Kosova u međunarodne organizacije. Kaže da „Kosovo” ima političku motivaciju da se članstvom u međunarodnoj organizaciji pokuša da konsoliduje državnost i status, kao što je politička motivacija Srbije da se upravo to odbije.
Direktor Centra za društvenu stabilnost Ognjen Karanović kaže da nema tih normi međunarodnog prava koje bi toj lažnoj državi omogućile ulazak u bilo koju nadnacionalnu instituciju, samim tim ni u SE, koja je jedna od najuglednijih institucija na Starom kontinentu. Za „Politiku” kaže da je od 24. februara u međunarodnim odnosima sve dopušteno i da doslovno vlada ogoljena snaga velikih sila, a ne norme međunarodnog prava.
„Privremene prištinske institucije imaju snažnu podršku kod većeg dela uticajnih država u Evropi i njima je veoma važno da osnaže argumente za takozvanu nezavisnost KiM, pre svega zbog situacije u Ukrajini. Oni žele da pokažu da Kosovo nije nikakav presedan i da samom činjenicom da je recimo pristupio SE dokazuje da je južna srpska pokrajina izdvojen slučaj, koji je u skladu s međunarodnim javnim pravom. To je iskrivljeno posmatranje na međunarodno pravo”, kaže Karanović. Kaže da KiM ne može odmah da postane član SE jer prethodno mora da ispuni nekoliko vrlo zahtevnih proceduralnih koraka, za šta ne postoji apsolutna podrška među članicama SE.
Naš sagovornik dodaje da su iz Prištine najavili da će aplicirati i za članstvo u EU. Navodi da bi posle rata na istoku Evrope ulazak jedne regije u SE bio dodatni poremećaj srušenog međunarodnog poretka i to je razlog zašto će se to prolongirati u narednih nekoliko meseci. „Uprkos svemu tome postoji opasnost da KiM jednog dana zaista i postane član SE. Zato moramo da budemo oprezni i da konstantno lobiramo da do toga ne dođe”, kaže Karanović.
Vladislav Jovanović: Nema mesta i za nas i za Prištinu
Bivši ministar inostranih poslova SR Jugoslavije Vladislav Jovanović kaže da ga ne iznenađuje zahtev Kosova jer je to afirmacija takozvane državnosti, jer se u SE nalaze države. Za „Politiku” kaže da ne može jedan entitet koji nije član UN, kao recimo Republika Srpska, da bude član SE. „Oni pokušavaju da na mala vrata jednom vrstom ’kineske igre senki’ predstave nešto što nije država da jeste i prvi korak je na tlu Evrope, a kasnije bi se to kao primer moglo prevesti na neke druge organizacije.
Za njih je veliki problem što Srbija kao matična država ima tapiju na KiM i da bez pristanka Beograda nijedan otcepljeni deo ne može da bude prihvaćen u međunarodnim organizacijama. Naš otpor tome treba da bude kategoričan i da mi, ako treba, napustimo SE kao demonstraciju izdaje bazičnih principa da se tamo mogu primiti samo evropske države”, kaže Vladislav Jovanović.
Ovaj zahtev Prištine Jovanović tumači i kao bočni pritisak na Srbiju da malo olabavi u zaštiti teritorijalno integriteta i da, kako kažu, gledaju interese malo pragmatično, približi Zapadu, menjajući svoju strategiju. Kaže da razume naše negodovanje koje je logično, ali da bi trebalo da bude dograđeno i praktičnim potezima, da mi zapretimo da nema mesta za nas i za „Kosovo”.
Zaštita manjinskih zajednica
Savet Evrope je međunarodna organizacija za ljudska prava, demokratiju i vladavinu prava sa sedištem u Strazburu, u Francuskoj, koju čine države. Osnovana je 1949. godine. Savet Evrope štiti slobodu govora i medija, kao i ravnopravan položaj manjinskih zajednica u državama članicama te organizacije. Takođe, SE vodi kampanju oko zaštite dece, protivi se govoru mržnje. Državama članicama pomaže u borbi protiv korupcije i terorizma, kao i u sprovođenju reformi iz oblasti pravosuđa. Ukoliko bi Kosovo postalo član, onda bi istim putem mogli da krenu i u Republici Srpskoj.
