U skici za portret žene koja ima fleksibilan ugovor o radu najčešće se nalazi visokoobrazovana žena između 25. i 35. godine, koja je na privremeno-povremenim poslovima angažovana duže od dve godine, što predstavlja direktno kršenje Zakona o radu. Ona najčešće radi u privatnoj firmi i upoznata je sa činjenicom da nema pravo na plaćeni odmor, bolovanje, trudničko bolovanje i porodiljsko odsustvo. Rečju, sva ona prava koja imaju njene koleginice koje su zaposlene „za stalno”, pokazalo je najnovije istraživanje udruženja „Mame su zakon”, koje je sprovedeno u prve tri nedelje oktobra.
Kako ističe Tatjana Macura, predsednica udruženja „Mame su zakon”, svaka druga žena koja ima fleksibilan ugovor o radu ima između 25 i 35 godina, a slede one koje imaju između 35 i 45 godina. Drugim rečima, čak 93 odsto žena koje su angažovane na privremeno-povremenim poslovima, po ugovoru o delu, ugovoru o stručnom osposobljavanju i usavršavanju, odnosno ugovoru o dopunskom radu, nalazi se u reproduktivnim godinama života. Većina angažovanih žena na fleksibilnim ugovorima završila je srednju školu (32,9 odsto), fakultet 29 procenata, svaka osma ima diplomu više škole, a master diplomu poseduje skoro svaka peta radnica.
– Zabrinjava podatak da četiri od deset žena angažovanih preko fleksibilnih ugovora provede više od dve godine pod takvim ugovorom. Razlog zbog kojeg poslodavci sklapaju takvu vrstu ugovora je jasan – njegove obaveze prema radniku su skromnije, a raskid saradnje svakako jednostavniji. Zanimljivo je da svaka peta žena angažovana po fleksibilnim ugovorima ne zna da nema pravo na bolovanje, odmor ili punu naknadu tokom održavanja trudnoće ili nakon porođaja, a svaka šesta je to saznala nakon što se razbolela, pa želela da ode na bolovanje ili je želela da ode na odmor, pa shvatila da nema pravo na plaćeno odsustvo ili je ostala u drugom stanju. Ako znamo da je svojevremeno zakonopisac ovu praksu uveo da bi olakšao angažovanje sezonskih radnika ili penzionera, jasno je kolika je razmera loše primene propisa i kakve posledice ima na populacionu politiku zemlje – podseća Tatjana Macura i dodaje da upravo zbog toga udruženje „Mame su zakon” realizuje projekat „Porodiljsko odsustvo – pravo, a ne privilegija”, čiji je cilj da se usvoje izmene Zakona o radu na koje se Srbija obavezala u procesu pristupanja Evropskoj uniji.
Kako objašnjava Marica Bursać, pravna savetnica u udruženju „Mame su zakon”, izmene bi se odnosile na izjednačavanje prava trudnica i porodilja koje su angažovane po nekom od fleksibilnih ugovora o radu sa onima koje imaju ugovor o radu na neodređeno vreme u pogledu korišćenja prava na bolovanje, odmor ili odsustvo sa posla zbog porođaja ili radi nege deteta.
– Ako je jedan od proklamovanih prioriteta države rad na populacionoj politici, svi oblici ugovora o radu moraju da budu izjednačeni. Međutim, ukoliko posmatramo rizike kojima su žene izložene na tržištu rada, videćemo da oni nisu jednako raspoređeni – za žene koje obavljaju radnička zanimanja i pripadaju nižim socijalnim slojevima rizici su izraženiji. Žene koje rade u neformalnom sektoru daleko češće su prinuđene da napuste posao kada zatrudne i dobiju dete – tu je stepen povlačenja sa tržišta sa rada i neaktivnosti najveći – naglašava dr Dragan Stanojević, profesor na Odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Po njegovim rečima dodatno zabrinjava činjenica da je od 2009. godine broj fleksibilnih ugovora o radu u starosnoj kategoriji od 15 do 35 godina daleko premašio broj ugovora o radu na neodređeno vreme. Naime, 2009. godine čak 75 odsto mladih imalo je ugovor o radu „za stalno”, da bi 2017 – 2018. godine svega 40 odsto mladih imalo ugovor o radu na neodređeno vreme. Podaci takođe govore da je broj fleksibilnih ugovora o radu porastao isključivo u starosnoj kategoriji od 15. do 35. godine, kada dolazi do intenzivnog rađanja, dodaje profesor Stanojević.
