Taj divni pas, Paloma, bila je na ulici. Zaljubila sam se u njene oči, u nju samu, i mislila da je udomim. Nisam stigla. Juče su je otrovali i umrla je u teškim mukama, kaže Slavica Dejanović- Avramović, predsednica niškog Društva za zaštitu životinja.
Dejanović- Avramović upozorava da je u poslednje vreme primećen „veliki broj trovanja napuštenih, a i vlasničkih pasa u svim delovima Niša“.
Paloma je otrovana u strogom centru grada, a sve je veći broj otrovanih pasa i u naselju Durlan, gde su otrovi nađeni i u školskom dvorištu, kaže.
„Počelo je odjednom, kao ’po naređenju’. Otrovi, različitih vrsta, bacaju se u izvornom obliku, stavljaju u meso, da privuku pse. Kupuju se na buvljaku, često stižu iz Bugarske, to niko ne kontroliše. Institucije, a posebno tužilaštvo, najčešće uopšte ne reaguju na trovanja, jer pobogu ’to su samo životinje’. Ovde je država nepostojeća“, kaže za Danas Dejanović – Avramović.
Prema njenim rečima, upravo zbog toga građani i ne prijavljuju trovanje pasa, znajući da samo gube vreme i da od prijave neće biti ništa. Ipak, uverena je, svaki slučaj treba obelodaniti, preko medija ili društvenih mreža.
Neophodan je pritisak na insitucije da konačno počnu da reaguju na trovanje životinja, koje je krivično delo, te pooštriti sankcije za trovače, kaže.
Dejanović- Avramović dodaje da psi umiru u velikim mukama.
„Imala sam ih u rukama. Najpre dobiju temperaturu, a onda im gori želudac, pluća. Počnu da im se koče zadnje noge, a onda i celo telo. Pritom su svesni. Gledaju vas, traže pomoć, ali veoma često, pomoći nema“, kaže.
Ona kaže da su otrovi opasni i za ljude, posebno za decu.
“Dovoljno je da ga ugazite i unesete u kuću, pa mogu postati smrtonosni za ukućane, a posebno za decu, koja mogu lakše da dođu u dodir sa njim kroz igru na podu ili na drugi način”, kaže ona.
Postavljanje otrova na javne površine koji je dostupan ljudima i životinjama, može biti krivično delo ubijanje i zlostavljanje životinja, za koje je propisana kazna zatvora do tri godine. Ono se može kvalifikovati i kao izazivanje opšte opasnosti, za koje je zaprećena kazna zatvora do pet godina i novčana kazna.
Može biti, takođe, krivično delo zagađenje životne sredine, za koje je predviđena kazna zatvora do pet godina i novčana kazna. Sva ova krivična dela propisana su Krivičnim zakonikom Srbije i gone se po sližbenoj dužnosti.
Građani mogu podneti prijavu policiji ili Osnovnom javnom tužilaptvu. Pravni stručnjaci, međutim, upozoravaju da je, ukoliko ne postoji osumnjičeni, podnošenje prijava besmisleno, a obdukcija i toksikološka analiza samo bacanje novca.
Policijska uprava Niš: Samo jedan slučaj u poslednja dva meseca
“U poslednja dva meseca u Nišu evidentirana je samo jedna prijava trovanja pasa, od koje je vlasnik naknadno odustao”, saopštili su u niškoj Policijskoj upravi za Danas.
“Muškarac je tada policiji prijavio da su njegova keruša i njena dva štenca koja su bila u šupi u dvorištu porodične kuće otrovani. Policija je nakon razgovora sa njim obavestila Osnovno javno tužilaštvo, koje se izjasnilo da se uradi obdukcija pasa kako bi se utvrdilo da li su zaista otrovani, što vlasnik nije prihvatio”, rekli su u policiji.
Komunalna milicija nije nadležna
U niškoj Komunalnoj miliciji kažu da nisu nadležni da reaguju u ovakvim slučajevima.
“Nismo nadležni, nadležan je MUP jer je trovanje životinja krivično delo. Komunalna milicija je isključivo nadležna za prekršaje iz domena komunalnog reda”, rekao je za Danas Dejan Kovačević, koordinator niške Komunalne milicije.
Građani, inače, relativno često zbog trovanja pasa zovu Komunalnu miliciju.
