Slika Paje Jovanovića „Odmor bašibozuka”, kupljena na aukciji novembra prošle godine u londonskom „Sadebiju”, koja se u našoj javnosti željno od tada očekuje, biće izložena od 5. marta u Konaku kneginje Ljubice, potvrdila je medijima Jelena Medaković, direktorka Muzeja grada Beograda.
Kako je za Tanjug istakla, delo neće biti samo predstavljeno. već će ga pratiti i originalni mobilijar iz ateljea našeg velikog umetnika koji je svoj legat zaveštao ovom muzeju, pa ćemo moći da osmotrimo izbliza i njegov štafelaj, paletu i odevne predmete.
Slika će biti po svim standardima obezbeđena i biće izložena oko mesec dana a budući da je njena tematika orijentalna sam Konak kneginje Ljubice i njegov prepoznatljiv ambijent odgovaraju i epohi i orijentalnom duhu slike.
Podsetimo, ovaj rad bio je ponuđen u okviru kolekcije orijentalne umetnosti i dekorativnih predmeta i nameštaja iz 18. veka iz rezidencije „Belgravija” u centru Londona, a pod aukcijskim nazivom „Put svile – slike orijentalista i nameštaj iz rezidencije u Belgraviji”. Ovo ulje na platnu, dimenzija 68 sa 60,5 cenntimetara (bez rama 41 sa 32,5), plaćeno je 240.000 funti „na čekiću” (bez poreza i provizija) a njegova procenjena vrednost iznosila je između 70.000 i 100.000 funti. Kako nam je odmah nakon aukcije ispričala Jelena Medaković, izuzetni primerci orijentalne tematike poznatih evropskih slikarskih imena bili su uz našeg Jovanovića, čija je slika bila jedna od najlepših i najvrednijih među ponuđenima. Inače, sliku je porodica Belgravija kupila takođe na aukciji krajem osamdesetih godina prošlog veka.
– Muzej grada Beograda bio je za nju dugo zainteresovan jer, i pored toga što u našem fundusu imamo 211 Jovanovićevih dela, nemamo nijednu sliku iz njegove orijentalne faze, a toj tematici on je posvetio dobar deo svog opusa. Njegova vrlo reprezentativna dela iz ove faze mogu se naći u raznim svetskim privatnim kolekcijama –rekla je tom prilikom ona za naš list.
Ističući još jednom značaj koji značaj Jovanovićevog opusa, Jelena Medaković naglasila je da je on autor izuzetne produkcije, koji se školovao u Beču, živeo je i u Londonu i kretao se izučavajući širi prostor Balkana, a radio je za tadašnje velike galeriste i nema teme što je za vreme svog bogatog stvaralaštva nije obradio.
– Rođen je pedesetih godina 19. veka, a stvarao je do pedesetih godina 20. veka, pokriva dva veka i velike promene koje su se desile u svetu slikarstva i vreme je evo potvrdilo njegov značaj, jer to jeste naš najveći i najpoznatiji umetnik na širem prostoru. Njegova dela su jedina koja na aukcijama dostižu ove iznimne vrednosti – rekla je ona ovih dana u razgovoru za „Politiku” i istakla malo poznate detalje:
– On je imao veliko poverenje u institucije, ali to poverenje kod velikih umetnika, kolekcionara i potencijalnih darodavaca je kasnije bilo donekle i poljuljano i moram da naglasim da se, srećom, to menja, posebno u poslednje vreme. Što se našeg muzeja tiče, recimo i Vlada Veličković nam je poklonio kolekciju slika u međuvremenu, kao i mnogi drugi. Da se vratimo na Paju, osim što je pored već pomenutih slika poklonio i oko 650 predmeta muzeju, sa tadašnjim direktorkom Zorom Simić Milovanović dve godine je blisko sarađivao na konceptu rekonstrukcije svog bečkog ateljea i sređivao spisak slika koje će zaveštati. Ceo koncept je kasnije zaživeo kao Muzej Paje Jovanovića. Njegova supruga Muni je tu živela do svoje smrti, a direktorku je čak Paja zadužio i da se pozabavi i njegovom kremacijom i sahranom, što se i desilo.
Pošto se očekuje veliki broj posetilaca, naša sagovornica dodaje još jedan detalj – na raspolaganju će biti i virtuelna tura kroz Muzej Paje Jovanovića (1859–1957), a u dvorištu konaka panoi njemu posvećeni.
