Evropska svemirska agencija Evropska svemirska agencija predstavila je nove detaljne snimke doline Šalbatana na Marsu, koji dodatno potvrđuju hipotezu o postojanju drevnog okeana na toj planeti.
Snimci su dobijeni pomoću stereo kamere visoke rezolucije (HRSC) koja se nalazi na orbitalnoj sondi Mars Ekspres, a podaci su objavljeni u naučnim izveštajima Sajens Dejli.
Dolina Šalbatana nalazi se u blizini ekvatora Marsa i prostire se na oko 1.300 kilometara, što je približno dužini Apeninskog poluostrva. Naučnici smatraju da je ovaj ogromni kanjon nastao pre oko 3,5 milijardi godina usled katastrofalnih poplava, kada su podzemne vode prodrle na površinu i izdubile duboke kanale u tlu.
Širina doline na ispitivanom području iznosi oko 10 kilometara, dok dubina dostiže i do 500 metara. Istraživači napominju da je nekada bila i znatno dublja, ali je tokom milijardi godina delimično popunjena različitim materijalima. Na snimcima se uočava i tamni sloj za koji se smatra da predstavlja vulkanski pepeo koji su vetrovi razneli po površini Marsa.
Oblast Šalbatana nalazi se na granici između južnih visoravni bogatih kraterima i severnih ravnica koje su znatno glađe. Nedaleko se nalazi i ravnica Hrisa, jedan od najnižih regiona na planeti, zbog čega naučnici pretpostavljaju da je u toplijoj i vlažnijoj prošlosti Marsa upravo tu mogao postojati veliki okean.
Snimci takođe prikazuju takozvani „haotični teren“, formiran od nepravilno raspoređenih stena i brda, za koji se veruje da je nastao urušavanjem tla nakon topljenja podzemnog leda. Pored toga, uočavaju se i „sklopljeni grebeni“ nastali hlađenjem lave, kao i izolovana brda — meze, ostaci drevnih uzvišenja.
U odvojenim izveštajima, naučni časopis Sajens Dejli je ranije objavio i podatke o testiranjima novih tehnologija pogona koje bi u budućnosti mogle da omoguće misije sa ljudskom posadom na Mars, koristeći napredne plazma sisteme i snažna elektromagnetna polja.
