Luka Dimić, prvak Baleta u Đeru, u Mađarskoj, ovogodišnji je laureat nagrade „Veruj u sebe”, koju dodeljuju Beogradski festival igre i Erste banka, a umetniku će biti uručena sutra u 19 časova u Nacionalnoj fondaciji za igru (Kolarčeva 3) u Beogradu.
Luka Dimić je rođen 1996. godine u našoj prestonici, gde je pohađao nižu baletsku školu „Lujo Davičo”. Školovanje je nastavio u Nacionalnoj fondaciji za igru u Beogradu kod Frederika Olivijerija i Đulije Rosito (Akademija pozorišta Milanske skale). Na inicijativu Fondacije, posle godinu dana, odlazi u Beč, gde je sa 15 godina primljen na Baletsku akademiju. Njegovo usavršavanje u oblasti baleta i savremene igre trajalo je četiri godine. U Beču počinje da radi u Baletu Državne opere, a potom odlazi u Budimpeštu, pa u Đer, gde je danas prvak Baleta. Sa ovom trupom gostovao je u Bugarskoj i Kanadi, ali i širom Mađarske.
Tokom letnjih pauza posvećen je pedagogiji. Dimićevi uspesi podrazumevaju neodustajanje, a pedagoški rad u Beogradu kvalifikuje ga za nagradu „Veru u sebe”.
– Nagrada stiže sasvim neočekivano! Gde god da živiš i radiš, nekako je najlepše kada iz Srbije stigne priznanje. Takođe, nagrada koju dodeljuju Erste banka i Beogradski festival igre ohrabruje sve mlade koji se bave baletskom umetnošću. Ona kaže da ne morate čekati kasne dane karijere da neko primeti vaš rad i trud. Najbolje godine igrača brzo prolaze – kaže Luka Dimić za „Politiku”.
Naš sagovornik navodi da škola „Lujo Davičo” učenicima pruža osnovna znanja i da „ove veštine jesu važne, ali su istovremeno nedovoljne za bavljenje ovom profesijom i razvoj ozbiljne karijere. U Baletskoj školi Nacionalne fondacije za igru prvi put je, kao što kaže, upoznao ljude koji dobro znaju svoj posao. Napominje da Aja Jung pažljivo bira pedagoge i da je velika sreća to što „u našoj Srbiji imamo međunarodnu školu sa pedagozima svetskih biografija”.
Baletska akademija u Beču omogućila je Luki Dimiću završni oblik školovanja i usavršavanja, a o tom periodu on kaže:
– Imao sam sreću da odem tamo upravo iz Nacionalne fondacije za igru. Na Bečkoj akademiji svi studenti su pomno praćeni, a naš tadašnji direktor bio je čuveni igrač, zvezda Pariske opere, Manuel Legri. Moram reći da nije propustio nijednu probu ili ispit dok smo bili u školi. Jednostavno, dobro je shvatio da je budućnost trupe u obrazovanju. Balet u Đeru je moja velika ljubav i satisfakcija. Tu se razvija umetnički potencijal svakog od nas, a igrači su visoko cenjeni kao ličnosti. Ako ste vredni, stižu dobre uloge. Đer je divna stanica u mojoj karijeri, mesto gde danas napredujem. Od decembra našu trupu očekuju brojna gostovanja u Mađarskoj i inostranstvu. Spremamo još nekoliko premijera, iako se nismo odmorili od „Per Ginta”, koji je izveden pre nekoliko dana. Na našem repertoaru ima mnogo naslova. Ipak, najvažniji su mi „Ana Karenjina”, „Žizela”, „Bolero”, a u novije vreme „Per Gint”…
