Hoće li lepe reči i komplimenti kojima se minulih nedelja obasipaju budući partneri u zajedničkim organima BiH – Dodikov SNSD, Čovićev HDZ BiH i Nikšićev SDP BiH (koji u ime Bošnjaka predvodi takozvanu „osmorku”) biti preinačene u dela i ekonomsku saradnju? Da li će tmurni odnosi koji najmanje tri decenije vladaju među narodima – Srbima, Hrvatima i Bošnjacima, odmah po izglasavanju Saveta ministara BiH pokleknuti pod teretom inerncije „vekovnih nesporazuma”?
Ako bi se sudilo po porukama koji se čuju posle niza sastanaka od strane pretendenata na buduću vlast, ali i nekim neobičnim gestima – poput dolaska Elmedina Konakovića u Laktaše kako bi s Dodikom pratio utakmicu „Igokee” – budući partneri nastojaće da primene po nekima jedini mogući obrazac za razgovore. I to tako što će skrajnuti s dnevnog reda rasprave o kojima nema kompromisa, da bi prednost ustupili temama u kojima su svi saglasni – ekonomskoj saradnji.
Ali, postoji i deo javnosti koji ove najave dočekuje s dozom ozbiljne skepse, znajući da ne bi bilo prvi put da teret brojnih međuentitetskih raskoraka nadvlada potrebu za saradnjom, a takvi analitičari veruju da levičarske i građanske partije samo drugačije imenuju Izetbegovićevu politiku. Ono što je za Izetbegovićevu partiju izgradnja „bosanskog identiteta bez entiteta”, za sarajevske je socijaldemokrate i levičare, kako to sude pesimističniji komentatori aktuelnih prilika, građanska zemlja, uređena po sistemu jedan čovek jedan glas.
Vođe Izetbegovićeve SDA se i dalje ne mire sa time da će biti zaobiđene, pa se za novu vlast preporučuju „uspesima” koje su postigli dok su bili na vlasti. Na listi tih uspeha SDA, uglavnom su stavke koje se odnose na apelacije Ustavnom sudu BiH i obračuni u kojima se predstavljaju kao „pobednici” u politčkim ratovima s Banjalukom, što je po dobrim poznavaocima prilika bio uzork hiperprodukcije političkih kriza koje se decenijama smenjuju u BiH, dok zemlja nazaduje po svim ekonomskim paramertrima a koje u stopu prate oni koji se tiču vladavine prava. S druge strane, „napredak” se beleži tek u migracijama iz zemlje u pravcu Evropske unije. Oni koji se nadaju da bi se u BiH mogao okrenuti „novi list” uporište nalaze i u kandidatskom statusu za članstvo BiH u EU, koji je zemlja stekla pre nekoliko dana.
Prvi ozbiljniji test da li u BiH postoji snaga i spremnost da se napravi iskorak ka saradnji, mogao bi biti stav Sarajeva prema razvojnim projektima Republike Srpske, kao što su davanje saglasnosti za konekciju gasovoda iz Srbije kroz RS, aerodrom u Trebinju i hidrocentrala „Buk Bijela” koji su od strane Izetbegovićeve stranke blokirani bez obrazloženja. Takođe, opredeljenje Sarajeva prema regionalnoj saradnji i inicijantivama poput „Otvorenog Balkana” biće pokazatelj da li je došlo do promene sarajevske politike koja bi u tom slučaju mogla usloviti i mekši pristup Banjaluke u odnosima prema BiH.
Predsednik SDP-a BiH Nermin Nikšić kaže da su predstavnici „osmorke”, HDZ-a BiH i SNSD-a razgovarali o spremnosti da Federacija BiH i Republika Srpska uvažavaju zakone i Ustav BiH i da u skladu sa tim svi projekti, koji u ovom trenutku stoje, treba da dobiju odobrenja i potrebne saglasnosti kako bi se krenulo u dalju realizaciju.
„Ne vidim nikakvog razloga da mi u BiH budemo jedni drugima neprijatelji i da zato što neki projekat dolazi iz Republike Srpske i zato što ga predlaže Republika Srpska mi budemo a priori protiv, umesto da probamo da izvučemo što je moguće veće benefite za sve građane u BiH”, rekao je Nikšić.
Srpska i Federacija, kaže on, iskazale su spremnost da zajedno budu suinvestitori u određenim energetskim projektima, dodajući da bi to moglo da se dogodi i u projektu „Buk Bijela”. „Zašto sutra Vlada Republike Srpske ne bi učestvovala u nekoj investiciji u Federaciji BiH”, rekao je Nikšić za Radio BiH.
Osvrćući se na dosadašnju politku Sarajeva, Nikšić pita „da li je bolje da mi ugrozimo energetsku nezavisnost BiH, da ostanemo bez električne energije i da nemamo tih kapaciteta zato da bi komšiji crkla krava, ili je bolje da se dogovaramo, da to imamo i da BiH sutra bude izvoznik električne energije”.
Na pitanje zašto su ti projekti dovedeni na nivo da se govori o nekoj vrsti nacionalne izdaje ako se razgovara o njima, Nikšić je rekao da nisu dovedeni ti projekti, već politika.
„Očito da smo do sada imali politiku sukobljavanja, politiku blokiranja, politiku podela, politiku svađe…Mi smo se opredelili za politku saradnje, dogovaranja, kompromisa”, rekao je Nikšić i naveo da SNSD i HDZ BiH, sa kojim je „osmorka” potpisala sporazum, nisu potezali bilo kakve ucene, niti tražili neke koncesije.
