Glumac Predrag Miki Manojlović izjavio je da je nagrada „Zlatni pečat”, koja mu je nedavno uručena, stigla u pravo vreme, odnosno dok je i dalje živ jer postoje nagrade koje su posthumne i koje više znače nagradi, nego biću kog nema.
On je u izjavi za Tanjug rekao da je pravi pokazatelj istinskog vrednovanja rada i talenta činjenica da nikada nije kucao ni na jedna vrata ni u jednoj zemlji jer su mu filmovi koje je stvarao u Jugoslaviji otvorili mnoga vrata, koja su i dan danas otvorena.
„Primajući nagradu ‘Zlatni pečat’ koja me ja zaista obradovala, ja sam išao redosledom kako smo sarađivali od Aleksandra Đorđevića pa sve do Gorana Paskaljevića i Lordana Zafranovića. Da nije bilo njih, bilo bi mene naravno, ali ništa ne bi bilo kao što jeste da nije bilo tih ljudi koji su pratili glumište Jugoslavije, koji su veoma obrazovani i ozbiljni kreativci”, naveo je on i dodao da smatra da je on jedini glumac koji je radio sa svim rediteljima „praške škole”, prenosi Tanjug.
Manojlović smatra da nije bilo tog perioda, ne bi bilo ni njegove saradnje sa svetskim umetnicima poput francuskog režisera Žan Žak Beneksa. Govoreći o saradnji sa rediteljem Lordanom Zafranovićem na filmu „Djeca Kozare”, Manojlović je istakao da su Zafranovićev „filmski rukopis” i njegova estetika izuzetno barokni i bogati, zbog čega očekuje da „Djeca Kozare” bude pozitivno iznenađenje i izuzetan film, za koji se nada će publika razumeti na pravi način.
