Grupa državnih korporacija i multinacionalnih kompanija su vodeći pokretači klimatske krize.
U proteklih sedam godina svega 57 proizvođača nafte, gasa, uglja i cementa direktno je povezano sa 80 odsto svetske globalne emisije ugljen dioksida koji potiče iz fosilnih goriva.
U pitanju su podaci iz studije sajta Karbon mejdžor data bejs (Carbon Majors Database) neprofitnog trusta mozgova, a posmatrani period je od 2016. godine, odnosno od kada je potpisan Pariski sporazum, globalni dogovor o ublažavanju efekata klimatskih promena. Cilj ovog dogovora ne dopustiti porast globalne prosečne temperature za više od 1,5 stepena.
Istraživači navode da je moćna grupa državnih korporacija i multinacionalnih kompanija u vlasništvu akcionara vodeći pokretač klimatske krize.
Iako su vlade u Parizu obećale da će smanjiti gasove staklene bašte, analiza otkriva da je većina megaproizvođača povećala proizvodnju fosilnih goriva i povezanih emisija u poslednjih sedam godina.
U bazi podataka o 122 najveća svetska istorijska zagađivača klime, istraživači su otkrili da je 65% državnih subjekata i 55% kompanija u privatnom sektoru povećalo proizvodnju.
Kao i do sada prednjače Ekon, Šel, Britiš petroleum
Iznenađenja nema kada su u pitanju zagađivači. Najveći doprinos emisijama u bio je Ekon mobil (EkkonMobil) iz Sjedinjenih Američkih Država (SAD), koji je bio povezan sa 3,6 gigatona CO2 tokom sedam godina, ili 1,4% globalnog ukupnog iznosa. Odmah iza su Šel (Shell), Britiš petroleum (BP), Ševron (Chevron) i Total enerdžis (TotalEnergies), od kojih je svaki bio povezan sa najmanje jednim porocentom globalnih emisija.
Najupečatljiviji trend, međutim, bio je nagli rast emisija u vezi sa državnim i državnim proizvođačima, posebno u azijskom sektoru uglja.
Ovom analizom je obuhvaćen i period od 1854. godine, odnosno industrijske revolucije.
Istorijski gledano 122 posmatrana entiteta povezani su sa 72% svih emisija fosilnih goriva i cementa od početka industrijske revolucije, što iznosi 1.421 gigatona.
Rast zagađenja državnih kompanija
U ovoj dugoročnoj analizi, kineska državna proizvodnja uglja čini 14% istorijskog globalnog CO2, što je daleko najveći udeo u bazi podataka. Ovo je više nego dvostruko više od udela bivšeg Sovjetskog Saveza, koji je na drugom mestu i više od tri puta više od udela Saudi Aramka, koji je na trećem.
Zatim dolaze velike američke kompanije – Ševron 3% i Ekon mobil 2,8%,a zatim ruski Gazprom i Nacionalna iranska naftna kompanija. Slede dve evropske investitorske firme Britiš petroleum i Šel, svaka sa više od 2%, a zatim Koal Indija (Coal India).
kako se ističe, zagađenje iz Azije je vezano za 21. vek, pre svega je u vezi sa usponom kinske privrede.
U poslednjih sedam godina kineski udeo uglja skočio je na više od četvrtine ukupne emisije CO2, dok je Saudi Aramko narastao na skoro 5%. U prvih 10 u modernoj eri dominiraju kineske i ruske državne firme.
Ova ekspanzija je u suprotnosti sa oštrim upozorenjem Međunarodne agencije za energiju da se ne mogu otvoriti nova naftna i gasna polja ako svet želi da ostane u sigurnim granicama globalnog zagrevanja.
Naučnici za klimu kažu da se globalne temperature brzo približavaju nižem pariskom cilju od 1,5 stepeni Celzijusa iznad predindustrijske ere, sa potencijalno strašnim posledicama po ljude i ostatak prirode.
„Za osudu da kompanije nastave da šire istraživanje i proizvodnju ugljeničnih goriva, suočene sa saznanjem već decenijama da su njihovi proizvodi štetni. Ne krivite potrošače koji su bili primorani da se oslanjaju na naftu i gas zbog zarobljavanja vlade od strane naftnih i gasnih kompanija“, rekao je Ričard Hidi, koji je osnovao Karbon mejdžor 2013. godine.
Dan van Aker, programski menadžer na sajtu Influnes map (InfluenceMap), koja je vizuelno predstavila podatke, rekao je da se mnogi entiteti u bazi podataka kreću u pogrešnom pravcu za stabilnost klime.
„Nova analiza pokazuje da ova grupa ne usporava proizvodnju, pri čemu većina subjekata povećava proizvodnju nakon Pariskog sporazuma. Ovo istraživanje pruža ključnu vezu u držanju ovih energetskih giganata na odgovornost o posledicama njihovih aktivnosti“, navodi.
