Neimenovani Beograđanin objavio je na društvenim mrežama fotografije “krvavih banana” koje je navodno kupio u jednom prestoničkom marketu. Banana je, iz još uvek neutvrđenih razloga, u unutrašnjosti bila ispunjena crvenom tečnošću i masom koja podseća na krv.
Mnogi građani su posle objave fotografije krvavih banana izrazili zabrinutost, a mišljenja stručnjaka su podeljena. Pojedini smatraju da se radi o zagađenju u staništu gde se uzgajaju banane, a drugi da se radi o posebnoj vrsti bakterija ili gljivica koje su uzrokovale ovu pojavu.
Prof. dr Svetlana Stanišić, stručnjak za ishranu govorila je za TV Prva i navela da ova pojava ne bi trebalo da izaziva zabrinutost kod stanovništva.
– Tu se radi o biljnoj bolesti, biopatogenima i gljivicama koji daju braon i crvenu boju u unutrašnjosti banana. Ovakve glivice u skladištu mogu da se prošire, ali nisu štetne za ljude – objasnila je dr Svetlana i objasnila da ove gljivice nisu baš specifične, a najveći problem predstavlja kad se ovakvo voće skladišti sa drugim. Tu postoji rizik da se prošire i za to je potrebno svega 48 sati.
– Nisu sve gljivice i bakterije patogene. U crevima imamo preko 1.000 bakterija. Ovakve banane ne moramo da jedemo, ali nam se ništa ne bi desilo i da ih pojedemo – objasnila je profesorka i demantovala da je reč o teškim metalima u voću, što je jedna od teorija koja se proširila na mrežama.
– Pročitala sam i da ljudi misle da pojava ‘krvavih banana’ zapravo ima veze sa teškim metalima, ali oni nisu vidljivi golim okom. Reč je o biljnim bolestima koje ne mogu da se uoče spolja – još jednom ističe doktorka Stanišić.
Kako kaže, Na pojavu ovakvog voća najviše utiču klimatske promene i ako se nastavi trend sa temperaturama, pojačaće se biljne bolesti.
Na pitanje treba li da obratimo pažnju kad kupujemo voće i da li smemo da jedemo banane koje su prezrele i potamnele ili su štetne po zdravlje, doktorka Stanišić kaže da je sazrevanje banana proces koji traje i tokom transporta od mesta uzgoja do rafova u prodavnicama.
– Takve banane se lakše vare. One se beru zelene i takve prodavci naručuju. Tokom transporta se sazrevanje kontroliše uz pomoć hormona i uslova u kojima se skladište. Kako voće sazriva, ima više šećera i lakše se vari, jedino što nisu lepe na oko – kaže doktorka Stanišić i napominje da svakako nisu štetne.
Kako navodi najbolje voće je uvek sezonsko.
– Južno voće ima obilje vitamina C i dobro za zimu, ali ipak sezonsko ima najviše vitamina. Zapravo, koje god voće da uzimate, to je uvek dobro – zaključila je profesorka Svetlana Stanišić.
