Većina životinjskih vrsta na takvom mestu uginula bi za svega nekoliko dana.
Naučnici pokušavaju da razjasne neverovatan prirodni fenomen na izolovanom vulkanskom ostrvu Santa Barbara u Brazilu. Tamošnje stado koza nije samo preživelo, već se i razmnožavalo više od dva veka, iako na celom ostrvu nema izvora slatke vode.
Otkriće bi moglo da promeni naše razumevanje koliko se živa bića mogu prilagoditi ekstremnim klimatskim uslovima.
Nasleđe kolonizatora koje je prkosilo žeđi
Pretpostavlja se da su koze na arhipelag Abroljos, udaljen oko 70 kilometara od brazilske obale, doneli kolonizatori kao izvor hrane. Nakon što su ljudi napustili ostrvo, životinje su ostale same u surovom i vetrovitom okruženju.
Većina životinjskih vrsta na takvom mestu uginula bi za svega nekoliko dana. No ove su koze decenijama ostale zdrave, a često su čak okotile i blizance. Naučnici koji su godinama posmatrali ostrvo ističu zapanjujuću činjenicu: nikada nisu videli nijednu kozu da pije vodu.
Da li su naučile da piju morsku vodu?
Trenutno postoje dve teorije koje pokušavaju da objasne ovaj fenomen. Neki stručnjaci smatraju da su se koze kroz generacije prilagodile pijenju morske vode, što je za većinu sisara smrtonosno.
Drugi veruju da svu potrebnu tečnost dobijaju iz biljke koja preovladava na ostrvu i zadržava velike količine vlage. Reč je o jestivoj biljci koja raste i na Mediteranu – tuštu ili portulaku.
„Smatramo da su razvile jedinstvene sposobnosti preživljavanja koje tek treba da razumemo“, rekao je direktor Nacionalnog morskog parka Abroljos Erismar Roča.
Rešenje za budućnost stočarstva
Poslednjih 27 koza nedavno je premešteno sa ostrva jer su ugrožavale ekološku ravnotežu i retke ptičje vrste. Plan naučnika sada je da detaljno prouče genetiku i imunološki sistem tih posebnih životinja.
Ova „supervrsta“ mogla bi biti ključ za razvoj novih vrsta stoke koje bi mogle da prežive u najsušnijim delovima sveta i lakše se nose sa izazovima globalnog zagrevanja.
