Koncert u čast Vasilija Mokranjca

Pijanista Ratimir Martinović održaće koncert klavirske muzike Vasilija Mokranjca u subotu, 9. decembra 2023. godine sa početkom u 20 časova u Sali Beogradske filharmonije, povodom obeležavanja sto godina od kompozitorovog rođenja.

Stota godišnjica rođenja jednog od najznačajnijih srpskih kompozitora 20. veka, akademika Vasilija Mokranjca (1923–1984), prilika je da se podsetimo njegovog impresivnog stvaralaštva za solo klavir, koje će interpretirati renomirani pijanista Martinović, redovni profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu. Koncert partnerski realizuju Muzikološki institut SANU, Centar beogradskih festivala (Cebef) i Fondacija „Vasilije Mokranjac”, uz podršku Grada Beograda i Sokoja.

Vasilije Mokranjac dao je svestran i trajan doprinos srpskoj muzičkoj umetnosti, kulturi i pedagogiji. Rođen u porodici muzičara, rano je pokazao dar za muziku. Diplomirao je klavir (u klasi Emila Hajeka) i kompoziciju (u klasi Stanojla Rajičića) na Muzičkoj akademiji u Beogradu. Nakon pedagoškog rada u muzičkim školama „Josif Marinković” i „Mokranjac” u Beogradu, godine 1956. postaje docent na Muzičkoj akademiji; 1965. izabran je za vanrednog, a 1972. za redovnog profesora kompozicije. Od 1962. do 1965. bio je predsednik Udruženja kompozitora Srbije. Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1967. godine, a za redovnog člana 1976. – iste godine kada je dobio i Sedmojulsku nagradu za životno delo.

Kompozitorski opus Vasilija Mokranjca obuhvata pet simfonija i druga dela za simfonijski orkestar, koncertantnu, kamernu i solističku muziku, kao i radio-drame i veliki broj partitura pozorišne i filmske muzike. Kompozicije za solo klavir Vasilija Mokranjca nastajale su u dugom vremenskom periodu. U prvoj stvaralačkoj fazi nastaju Tema sa varijacijama (1947), Etide (1951–1952), Dve sonatine (1953–1954), Fragmenti (1956) i Šest igara (1950–1957). U drugoj stvaralačkoj fazi (1958–1972), težište Mokranjčevog kompozitorskog rada je na simfonijskoj muzici, da bi se nakon petnaest godina pauze vratio solo klaviru u trećoj stvaralačkoj fazi (1972–1984), kada nastaju njegova značajna ostvarenja – ciklusi Intime (1973), Odjeci (1973), Pet preludijuma (1975) i poslednje dovršeno delo, Preludijum (1984), saopštili su organizatori.

Pijanista Ratimir Martinović je održao više od 700 koncerata i svirao sa šezdesetak orkestara u Evropi, Aziji, Južnoj i Severnoj Americi, u najprestižnijim muzičkim dvoranama. Pored koncertne karijere, aktivan je i na polju muzičke pedagogije i organizacije muzičkog života. Osnivač je i direktor prestižnog festivala KotorArt i redovni profesor Akademije umetnosti Univerziteta umetnosti u Novom Sadu. Čest je gost žirija pijanističkih takmičenja, kao i voditelj majstorskih kurseva širom Evrope i sveta.

Ratimir Martinović gaji poseban afinitet prema klavirskom opusu Vasilija Mokranjca, koji je sa velikim uspehom izvodio na koncertima u zemlji i inostranstvu i snimio u celosti (Grand piano, 2019).

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Prava Pekara počinje sa radom u Smederevu!

Radno vreme objekata je od 06 do 18

Očekujemo Vas!