Reč je o sadnji 26.000 sadnica bagrema, koji je prilično otporna biljka, istovremeno alergen ali i medonosna biljka.
Sadi se na potezu između Zrenjanina i ;Kikinde, pored velikog kanala, gde je pošumljenost samo 1 odsto.
Sadnice su obezbeđene iz rasadnika kojim gazduje Javno preduzeće „Vode Vojvodine“,
Kako kažu u ovom preduzeću, spremni su da sadnice iz svog rasadnika doniraju svima koji su zainteresovani da sade bagrem.
„Mi smo raspoloženi ne da prodamo, nego da doniramo sadnice kako bismo podigli ukupnu površinu koja će biti pod šumama u Vojvodini, a nadam se u narednih deset godina više nego duplo. Pozivamo sve lokalne samouprave u Pokrajini i udruženja građana koji su zainteresovani da učestvuju u akciji pošumljavanja“, poručuje direktor JP Vode vojvodine Srđan Kružević.
Još dodaju da je bagrem višegodišnje drvo, koje se često koristi u pošumljavanju. Sadnice bagrema rastu brzo i nemaju velike zahteve.
Može se gajiti i u baštama, ali pre toga treba pažljivo odabrati mesto, jer biljka veoma dugo živi i visoka je.
Često se gaji i zbog toga što je veoma medonosna biljka, od koje se dobija dosta meda.
I ministarka poljoprivrede dala primer, posadila bagrem
Sadnji u Melencima prisustvovala je i ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelena Tanasković, koja je istakla da je za Vojvodinu izuzetno važno pošumljavanje jer je samo 7 odsto njene teritorije pod šumom.
Direktor JVP „Vode Vojvodine“ Srdjan Kružević naveo je da to preduzeće, u sklopu akcije „Srbija sadi“ planira ove godine da posadi zaštitne pojaseve kako bi oni po prvi put mogli da budu poljozaštitni pojasevi, a sve u cilju borbe protiv suše.
Rekao je da će u odnosu na prethodne godine biti zasađene duple količine, a da sve sadnice dolaze iz rasadnika kojima to preduzeće gazduje.
U akciji sadnje učestvovale su, pored ministarke poljoprivrede i državna sekretarka u Ministarstvu za zaštitu životne sredine Ivana Jokić, kao i pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vladimir Galić, direktor JVP „Vode Vojvodine“ Srdjan Kružević i gradonačelnik Zrenjanina Simo Salapura.
Bagrem je otporno i korisno drvo
Drvo bagrema spada u čvrstu i otpornu biljku, koja se koristi za pošumljavanje. u drvnoj industriji, a njegovi cvetovi koriste se u pčelarstvu, kozmetičkoj industriji pa i prehrani.
Ko još nije brao cvetove bagrema i pravio sok, čaj ili slatko, ne zna šta je mirisno i slatkastvo bilje.
Ne samo što je ukusan, bagrem dok je u cvatu miriše pa privlači i ljude i insekte, lepo je pored njega proći.
Bagrem je postao zaštitni znak Vojvodine, jer vode ne ište, sam se razmnožava i brzo širi, a vole ga i pčelari. U ravnici njegovi svetovi daju više nektara.
Sem toga, često se sadi ukrasni bagrem ispred kuća koji ukrašava ušorene vojvođanske ulice svojim kupastim krošnjama.
Bagremi vojvođanski čuvaju tajne i snove, mladih koji su se pod njima sastajali, podsećaju na stihove u kojima su opevani.
Vojvođanski kantautor Đorđe Balašević u svojoj čuvenoj pesmi „Ne lomite mi bagrenje“ posvećenoj Srbima na Kosovu ali i straoj ljubavi, kaže : „Ne lomite mi bagrenje, Bez njih će me vetrovi oduvati“.
