Stotinama kilometara daleko od kineske gusto naseljene obale, usamljeni meandri reke na Himalajima postaće mesto na kojem Kina planira da realizuje svoj najambiciozniji i najkontroverzniji projekat do sada i izgradi najveći hidroenergetski sistem na svetu.
Kada je u avgustu 2025. godine kineski predsednik Si Đinping došao u retku i iznenadnu posetu Tibetu zatražio je da projekat bude sproveden „snažno, sistematski i efikasno“.
Stručnjaci kažu da će izgradnja hidroenergetskog sistema u donjem toku Jarlung Cangpo reke na Tibetu biti kao nijedan projekat sagrađen do sada. Koristeći pad nadmorske visine od 2.000 metara probijanjem tunela kroz planinu, Kina će biti u mogućnosti da iskoristi veliku reku u regionu poznatom kao „vodeni toranj Azije“ i to u trenutku kada svetske vlade sve više usmeravaju pažnju na bezbednost vodosnabdevanja.
Međutim, izgradnja ove giga brane mogla bi da ugrozi netaknuti ekosistem i stara naselja domorodačkog stanovništva. Od ove reke zavise i desetine miliona ljudi koji žive u Indiji i Bangladešu, a eksperti kažu da nije istražen uticaj izgradnja brane i hidrocentrale na ekosistem, uključujući i ribolov i poljoprivredu nizvodno.
Mediji u Indiji su projekat već proglasili za moguću „vodenu bombu“, a njegova blizina granici oko koje se spore Indija i Kina mogla bi da produbi teritorijalni spor izmeđ dve nuklearne sile.
I pored svih ovih rizika i potencijalno dalekosežnih posledica, projekat ostaje obavijen velom tajne.
„Najsofisticiraniji i najopasniji projekat do sada“
CNN piše da podaci koji su do sada izneti u zvaničnim ili naučnim izveštajima ukazuju da će se graditi kompleksan sistem koji uključuje brane i akumulacije duž reke Jarlung Cangpo, kao i niz podzemnih hidroelektrana povezanih međusobno tunelima, dok će preusmereni tok reke imati strmi pad niz visoravan.
„Ovo je najsofisticiraniji, najinovativniji sistem brane koji je svet do sada video. Takođe je najriskantniji i potencijalno najopasniji“, rekao je Brajan Ejler, direktor tink tenka „Energija, voda i program održivosti“ pri Stimson centru u Vašingtonu.
Kina se ne slaže sa ovim ocenama. Kinesko ministarstvo spoljnih poslova je u odgovoru CNN-u navelo da je projekat prošao višedecenijska dubinska istraživanja i da su sprovedene temeljne mere bezbednosti i zaštite životne sredine kako bi se osiguralo da nema negativnog uticaja na nizvodna područja.
„Od početnih priprema i zvaničnog početka projekta, kineska strana je uvek održavala transparentnost u pogledu relevantnih informacija i održavala je otvorene linije komunikacije za zemljama nizvodno“, saopštilo je ministarstvo, dodajući da će Peking deliti neophodne informacije kako projekat bude napredovao.
Riši Gupta, pomoćnik direktora ina Institutu za azijske društvene politike u Nju Delhiju, kaže da je projekat u skladu sa širim ciljem Kine da iskoristi svoje prirodne resurse kako bi učvrstila kontrolu nad kritičnim regionima, poput Tibeta, i njegovih granica.
Igre moći na Himalajima
Jarlung Cangpo je „najviša“ reka na svetu, odnosno jedina velika reka na toj nadmorskoj visini. Izvire iz glečera na Himalajima i proteže se duž tibetanske visoravni ka jugu.
Deo reke koji ide duž granice Tibeta kroz teritoriju na koju Kina polaže pravo, odavno je privukao pažnju zbog svojih energetskih potencijala. Na tom mestu, poznatom kao Veliki zavoj, reka zavija u obliku potkovice oko ogromnog planinskog masiva i na toku dugom oko 50 kilometara spušta se za oko 2.000 metara nadmorske visine.
Procenjuje se da taj pad ima potencijal da stvori oko 300 milijardi kilovat sati električne energije godišnje, što je oko tri puta više nego što napravi trenutno najveća hidrocentrala u svetu „Tri klisure“, koja se takođe nalazi u Kini.
Izgradnja hidroelektrane na tom mestu nije samo energetski projekat, to je takođe bezbednosni projekat od nacionalnog značaja, obuhvatajući bezbednost vodnih resursa i teritorijalnu bezbednost, rekao je 2020. godine Jan Džijong, tadašnji predsednik Kineske korporacije za proizvodnju električne energije.
O projektu se govorilo decenijama, ali je njegovo sprovođenje bilo daleko od relanosti. Satelitski snimci, javno dostupna zvanična dokumenta i objave na društvenim mrežama sada pokazuju da su radovi počeli – izgradnjom i proširivanjem puteva, mostova, objekata za skladištenje eksploziva i drugog materijala, preseljenjem sela, što su sve pripremni radovi za finalnu gradnju.
Zvanična dokumenta otkrivaju da se za projekat koriste slova „YX“. Kineski državni mediji navode da se primenjuje metod „ispravljanja i preusmeravanja reke“ kroz tunele i uključuje pet kaskadnih hidroelektrana.
Sistem počinje sa branom i akumulacijom u gradu Mainling, u kojem je kineski premijer Li Ćijang u julu prisustvovao svečanom početku radova i polaganju kamena temeljca. Akumulacija koja će tu biti napravljena omogućavaće regulaciju toka vode kroz sistem.
Druga brana, na donjem delu toka i pored zaštićenog nacionalnog močvarnog područja, najverovatnije će se koristiti da se preusmeri deo reke od Velikog zavoja u sistem tunela koji će biti probijeni kroz planine i ispod susedne doline, pokazala je simulacija mogućeg dizajna, koju je uradio CNN u saradnji sa ekspertima.
Na tom mestu će preusmerena reka proći kroz niz kaskadnih hidrocentrala, svaka na nekoliko stotina metara nižoj nadmorskoj visini od prethodne, što će stvoriti ogromnu energiju pre nego što se reka ponovo spoji sa glavnim tokom.
Tačna lokacija svih pet centala nije poznata, kao ni kolika površina zemljišta će biti potopljena akumulacijama da bi se stvorio ovaj sistem, navodi CNN.
Stručnjaci kažu da je ključno pitanje da li projekat porazumeva da se na kraju sistema nalazi još jedna brana i hidrocentrala koje bi omogućili operaterima da kontrolišu celokupan tok reke pre nego što ona uđe u zemlje nizvodno.
Izazovi – inženjerski, ekološki, diplomatski
„Na osnovu onoga što znamo nemoguće je razumeti ili proceniti mogući uticaj koji će projekat imati“, rekao je Rafael Jan Pablo Šmit, stručnjak iz oblasti hidroenergetike na Univerzitetu Kalifornija.
Ono što se sa sigurnošću zna je da će kineski inženjeri i hidrolozi morati da rade u izuzetno izazovnim uslovima da bi izgradili ceo sistem. Naime, reka prolazi kroz jedan od seizmički najaktivnijih regiona u svetu, gde čak i planine svake godine rastu po nekoliko milimetara, što može da poremeti izuzetno precizne inženjerske proračune.
Klizišta, bujice otpada i poplave usled izbijanja glečerskih jezera su karakteristike područja koje postaju sve nepredvidljivija sa klimatskim promenama i imaju potencijal da oštete infrastrukturu i ugroze ljude nizvodno ako projekat ne može da se nosi sa tim.
Duga istorija izgradnje kompleksnih, ali i kontroverznih brana
Kina ima dugu istoriju gradnje kompleksnih i kontroverznih brana. Projekat „Tri klisure“, brana visoka oko 200 metara, zbog čije izgradnje je moralo da se preseli više od milion ljudi, nije imala potpuni uspeh u kontroli poplava iako je obećavano da će poslužiti i toj svrsi.
Kineske reke su danas ispresecane hidroelektranama. Kina je u 2024. godini proizvodila trećinu svetskih instalisanih kapaciteta, što je deo plana Si Đinpinga da zemlja postigne ambiciozne klimatske ciljeve i energetsku bezbednost.
Vlast planira da Tibet pretvori u čvorište zelene energije u regionu. U tom smislu izgradnja mega-hidroelektrane je povezana sa izgradnjom brojnih solarnih farmi i vetroparkova, odakle će električna energija putovati na istok ka velikim kineskim gradovima.
Ovi veliki planovi sa sobom donose i moguće ekološke probleme. Reka Jarling Cangpo je kod Velikog zavoja oivičena najdubljim kanjonom na svetu, urezanom u netaknutu šumu okruženu planinama. CNN piše na na tom mestu stabla čempresa rastu stotinama godina, a šuma je dom ugroženim vrstama kao što su bengalski tigar, oblačasti leopard, crni medved i crvena panda.
„Veliki zavoj Jarlung Cangpo reke je jedan od najneobičnijih geoloških i ekoloških fenomena na svetu“, rekla je Rut Gembl sa La Trob univerziteta u Australiji. Ona objašnjava da se na razdaljini od nekoliko stotina kilometara silazi sa planinskih vrhova na 8.000 metara nadmorske visine u tropske džungle.
Zabrinutost zbog projekta postoji i u Indiji, gde ga nazivaju „vodena bomba“. Masivna reka koja dolazi sa Tibeta u toj zemlji se zove Bramaputra i izvor je života za milione ljudi koji žive od ribarenja i poljoprivrede na njenoom toku kroz Bangladeš i Indiju do Beglaskog zaliva.
„Kini se ne može verovati. Niko ne zna šta može da uradi i kada“, rekao je indijski ministar Pema Kandu, ističući da time što će da kontroliše gornji deo toka, Kina može da izazove poplave ili suše – kako joj odgovara.
