Voćari na jugu Srbije, koji decenijama prednjače u proizvodnji koštičavog voća, suočavaju se poslednjih godina sa velikim problemom. Žilogriz, koji do pre dve decenije gotovo da nije bio prisutan u našim krajevima, sada pustoši zasade voća i bukvalno preti da uništi tradicionalnu voćarsku proizvodnju, koja ima i izuzetan ekonomski značaj u tom delu Srbije.
Toplicu su nekada krasili zasadi višanja i šljiva, koji pored toga što su obilno rađali, bili su lepi i za oko posmatrača, po načinu kako su obrađeni, orezani i kolika se pažnja pridavala svemu tome. U poslednjih dvadesetak godina, od pojave žilogriza, voćari, pre svega, vode grčevitu borbu da očuvaju svoje voćnjake, gotovo neprestanim presađivanjem svega onoga što ova štetočina, u međuvremenu, osuši.
“Masovno se suši, da li je to do vremenskih uslova, da li je do načina berbe, da li do klimatskih promena, nedovoljno padavina, najviše ima i žilogriza, tako ako pogledamo širu okolinu, višnjari se masovno suše, a pravi razlog niko ne zna”, kaže Goran Arsić, voćar iz Šumarovca.
Štete koje trpe voćari su nemerljive, a zbog sve jačeg napada žilogriza, strahuju da već sada gube bitku protiv ove štetočine, o čemu najbolje svedoče desetkovani zasadi koštičavog voća u Toplici.
“Ovaj voćnjak je trebalo da bude star oko 24 godine, da je normalno, ta višnja bi se još uvek održavala, trebalo bi da ima 4-5 vagona. Daj Bože, ove godine, da mogu da uberem, vidi se da je višnja super ponela, da mogu da uberem 8-9 tona, znači nemam petinu od roda koji bi trebalo da bude, a istovremeno, nema nijedna višnja od prvobitno posađenih”, navodi Goran Ivanović, voćar iz Donje Rečice.
Stručnjaci za zaštitu bilja u ovom delu Srbije, kažu da su još pre dvadesetak godina upozoravali na ovakav scenario, ali da do sada, osim presađivanja osušenih biljaka, gotovo da nije bilo efikasnog sredstva za suzbijanje ove štetočine, koja se u ovom periodu gotovo odomaćila u našim krajevima.
“Katastrofa, žilogriz, koji je imao kalamitet pre nekih 10-15 godina, je ponovo u kalamitetu i po nekoj mojoj proceni, pošto sam ja stalno na terenu, mislim da u ovom trenutku imamo tendenciju sušenja voća između 50 i 70 odsto i ono što bih ja predložio svim poljoprivrednicima je upotreba pesticida u granuliranom obliku, koje treba posipati oko stabla, oko korenovog vrata. Kapnodis ima tu osobinu, da negde u junu mesecu, se ubušuje u taj korenov deo, odnosno korenov vrat”, kaže Zoran Momčilović, stručnjak za zaštitu bilja.
Hoće li se o višnji i ostalim vrstama koštičavog voća, na jugu Srbije, uskoro govoriti u prošlom vremenu ili će višedecenijska tradicija gajenja biti nastavljena i u godinama, koje dolaze, umnogome zavisi od rešenosti nadležnih državnih organa, ali i iskusnih stručnjaka iz ove oblasti, da se uhvate u koštac sa problemom, koji preti da potpuno zatre tradicionalnu voćarsku proizvodnju. Vremena je sve manje, a borba, koja predstoji, teška i neizvesna.
