Klimatske promene ne ugrožavaju samo prirodu i ekonomiju, već prete da zauvek izmene ili unište kulturna dobra, koja svedoče o identitetu i istoriji čitavih naroda. O tome kako se Evropa i Srbija suočavaju sa tim izazovima, proveravala je Vesna Kezović Miljković.
Efekti globalnog zagrevanja , ekstremne temperature, sve učestalije suše i poplave, deo su klimatskih promena koje oštećuju kulturno nasledje širom sveta. O ovoj temi govorilo se i u Trsteniku na predavanju koje je organizovao Zavičajni muzej, a na kojem je predavač bio Bojan Branković, magistar prirodnih nauka koji objašnjava koje od tih promena najviše utiču na spomenike i kulturno nasleđe:
„Prvesntveno je tu pomeranje obalske linije usled povećanja nivoa mora, a to je usled topljenja glečera. I zato imao potapanje priobalnih delova arheoloških nalazišta, kulturološkog nasledja , ali tako isto i gradova koji su od velikog kulturološkog značaja. Imamo primer dobro čuvene Venecije koja tone. U Evropi možemo izdvojiti i Niborg zamak, Danska, i u okviru Vestminsterskog kompleksa Viktorijinu kulu. To su neka veoma značajna mesta koja su se našla na sajtu Europa nostra koji prepoznaje ove lokalitete kao najugroženije u tom nekom materijalnom smislu i to od strane klimatskih promena i klimatskih ekstrema.”
– Da li su neki lokaliteti u Srbiji već pretrpeli štetu od klimatskih promena, kolko smo mi pogođeni?
„Mi smo pogođeni kao i cela Evropa, e sada zavisi od regiona o kome se radi. Dakle u Beogradu imamo zgrade Generalštaba koje su pod uticajem atmosferalija, odnosno padavina, kako snega tako i kiša, ali i ekstremnih suša koje beležimo tokom leta kojih ranijih godina nismo imali. Možemo od kulturološkog dobra u našem okrugu, u Opštini Trstenik, izdvojiti i manastir Ljubostinju”, navodi Bojan Branković.
Na pitanje da li se ovaj problem dovoljno prepoznaje i u Evopi i kod nas, i šta su rešenja Bojan Branković odgovara: „Digitalizacija svakako jeste jedno od budućih rešenja, jedan vid očuvanja, očuvanja sećanja na te lokalitete. Ono što mi trebamo preduzeti, kao pojedinci, ali i sa naučnog i državnog aspekta, jeste doneti određene programe i planove, sprovesti određena istraživanja, kako terenska tako i laboratorijska, na koji način najbolje možemo pristupiti rešavanju ovog problema.”
Klimatske promene jesu tiha pretnja, ali posledice mogu biti dalekosežne. Kulturno nasleđe je identitet jednog naroda i ako ga na vreme ne zaštitimo, možda nećemo imati u budućnosti šta da ostavimo generacijama koje dolaze.
