Negodovanje većine penzionera koji moraju da rade do 65. godine života kako ne bi plaćali penale za prevremeno penzionisanje, ali i onih koji zbog propasti firme nisu imali gde da nastave da rade pa su u penziju morali pre 65. rođendana i sada doživotno plaćaju kaznu, tj. umanjuje im se penzija, u Fiskalnom savetu već dugo smatraju opravdanim.
– To je nešto što je pravično i u Srbiji je dobre rezultate dao sistem svojevrsnog trajnog kažnjavanja onih koji odlaze u prevremenu penziju. Sada možemo razmišljati o dodatnim stimulacijama za ostanak u radnom odnosu i posle ispunjenja uslova za penziju. Moguće je u narednom periodu razmatrati bonuse u tom pravcu – izjavio je Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta u SANU na obeležavanju 100 godišnjice primene Bizmarkovog penzionog modela na prostorima bivše Jugoslavije. On je govoreći o pomeranju granica za odlazak u penziju ocenio da je Srbija 2014. godine napravila veliki korak. Tako da o tome sad ne moramo da razmišljamo do kraja ove decenije, rekao je on.
– Novina bi moglo da bude kada je reč o socijalnim penzijama. Tiče se kategorije najstarijih koji nemaju uslov za penziju, a nemaju ni druge prihode, zbog čega Fiskalni savet radi analize kako proširiti sistem socijalne pomoći u tom pravcu. Ocenjuje da bi to bilo budžetski prihvatljivo. Rashod bi bio od jedne do dve milijarde dinara, što bi trebalo da bude predmet razmatranje u narednom periodu – istakao je Altiparmakov.
Kada je reč o predloženim izmenama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, Altiparmakov je objasnio da nova formula predviđa indeksaciju penzija 100 odsto sa zaradama kada su rashodi za penzije manji od 10 odsto BDP-a, što jeste korak u dobrom smeru kako bi se na sistematski način sačuvala teško izvojevana finansijska stabilizacija penzijskog sistema iz prethodne decenije. Rashodi za penzije u Srbiji su ispod 10 odsto BDP-a i to se može smatrati ekonomski održivim i prihvatljivim, istakao je Altiparmakov.
Kako je podsetio, dotacije su smanjenje na najpovoljniji nivo u poslednjih nekoliko decenija, manje su od jedan odsto BDP-a i to je nešto što je prihvatljivo. Kao primer kada se radi o dotacijama, naveo je da su one u Nemačkoj 30 odsto rashoda.
Prof. dr Gordana Matković iz Centra za socijalnu politiku ocenila je da odnos broja zaposlenih i broja penzionera u Srbiji nije dobar, ali je bitno da se unapređuje i da sve više ljudi radi i da rade što duže. Matkovićeva je istakla da gotovo sve zemlje u regionu imaju minimalne socijalne penzije, a neke su to rešile posebnim kategorijama socijalne pomoći. Kada je reč o socijalnim penzijama žene su te koje nisu uplaćivale doprinos ili bar ne dovoljno dugo da steknu uslov da se penzionišu. Podatak pokazuje da više od 80 odsto žena čine u ukupnoj populaciji starijih od 65 godina odnosno 70 godina koje nisu korisnice penija.
– Mi bismo trebali da damo posebno povoljne uslove za stare, kojima bi onda omogućili da veći broj njih može da ostvari pravo na takva primanja. Dobra vest je da ljudi žive u proseku duže i obavljaju poslove koje mogu da izdrže da rade i posle starosne granice za penziju. Važno je iz suštinskih razloga da razmišljamo o daljem pomeranju starosne granice za odlazak u penziju, a mnoge zemlje su to zacrtale – rekla je ona.
socijala, penzija, g
