U Srbiji će posle 2050. godine biti 13,5 puta više dana koje ćemo provesti u toplotnim talasima u toku godine nego što ih je bilo pre nekoliko decenija.
Ovo predviđanje, koje nude aktuelni klimatski modeli, podrazumevaju da će sredinom 21. veka u Srbiji porast prosečne temperature dostići 2,2 stepena.
Kako je to moguće? Zašto naizgled mali porast u prosečnoj temperaturi dovodi do povećanja učestalosti i inteziteta na primer toplotnih talasa ili suša? Odgovor leži u fizici Zemljine atmosfere.
„Za nju kažemo da je determinisani haos, jer su zakoni koji vladaju u atmosferi nelinearni: mala promena srednje vrednosti uzrokuje veliku promenu “na krajevima”, to jest u frekvenciji pojave ekstremnih događaja. Stoga, i mala promena srednje vrednosti temperature vazduha krije u sebi potencijal da razvije razorne posledice u vidu pojave ekstrema poput jakih i češćih toplotnih talasa, suša, poplava“, priča za portal Klima 101 Irida Lazić, doktorantkinja na Fizičkom fakultetu u Beogradu.
Leta u Srbiji trajaće do šest meseci
Srbija se nalazi u tzv. tranzitnoj zoni, jer istovremeno trpi širenje mediteranskog pojasa kroz češću pojavu suša, a sa druge strane trpi vlažne tendencije koje su na severu.
„Iako ne možemo da kažemo da će nam klima biti poput mediteranske, leta će nam sve više ličiti na mediteranska, sa vrlo visokim temperaturama i malo padavina. Zime će postati sve toplije, već sada imamo trend smanjenja broja dana sa snegom, iako sporadično možemo očekivati i epizode sa jačim snežnim padavinama“, kaže Lazić.
Gledano uopšteno, granice između godišnjih doba će se smanjiti, a leta mogu trajati i do šest meseci.
U Srbiji, na osnovu modela koji je korišćen u poslednjem izveštaju IPCC, a gledajući najblaži emisioni scenario, anomalija godišnje temperature za period 2060-2079. godine u odnosu na skorašnji period od 1995. do 2014. iznosi oko +1.3 stepena, a promena je veća u istočnom delu Srbije. Na drugoj strani skale, anomalija je alarmantna i iznosi oko 3,7 stepeni.
Taj podatak se odnosi samo na srednju godišnju temperaturu, dok je porast u toku leta veći i iznosi čak 5.45 stepeni za najgori emisioni scenario.
Razlike između ovih ekstrema su zaista velike – i treba imati u vidu da u metodologiji koju koristi IPCC postoje međuscenariji.
„Ali jeste korisno sagledati opseg, i uostalom, imati u vidu šta savremena nauka kaže: kako bi izgledao svet kada bismo potpuno ignorisali opasnost klimatskih promena?“
Vrele noći
U Srbiji u periodu 2060-2079, ako gledamo najblaži scenario, svake godine biće u proseku 10 tropskih noći više, sa temeraturom većom 20 stepeni, nego danas. Ali, gledajući najgori scenario, anomalija povećanja iznosi 55 više tropskih noći, u proseku, svake godine.
U ovom slučaju posebno su ugroženi veliki gradovi koji predstavljaju urbana ostrva toplote. To je upravo problem da gradske površine gde je i najveća koncentracija stanovništva ne uspevaju da se tokom noći radijaciono ohlade, već samo iz dana u dan postaju toplija i imaju veću izloženost toplotnim talasima.
Sa druge strane, indeks toplotnih talasa odnosno broj dana u okviru toplotnih talasa, je kod najblažeg scenarija povećan do 30 dana, a kod najgoreg i do 130 dana. Važno je napomenuti da su toplotni talasi definisani kao najmanje šest uzastopnih dana sa izrazito visokim temperaturama u odnosu na prosek u tom delu godine; njih ima, drugim rečima, i tokom neobično tople zime – ali najopasniji su leti.
„Posledice klimatskih promena su raznolike: na primer, usled porasta temperature, a posebno krajem zime i početkom proleća, biljke ranije počinju proces vegetacije, a period vegetacije se produžava. Taj porast se u modelima kreće od 20 dana u najblažem, do čak 60 dana u najgorem scenariju. Promene u vegetaciji biljaka mogu imati ozbiljne posledice po godišnji rod“, zaključuje Lazić.
