Iz nedelje u nedelju Jokić ostaje na čelu trke za najkorisnijeg igrača lige. Po poslednjem merenju imao je prosečno 30,7 poena, 13 skokova i 9,7 asistencija po utakmici, pri čemu je bio u tri najbolja igrača lige u sve tri kategorije. Pored toga, Jokić je na vrhu rang liste u procentima pogođenih šuteva za tri sa čak 47,9 procenata. Po ovim brojkama oigledno je da naš centar igra najbolju sezonu u svojoj karijeri, a mnogo je pokazatelja po kojima bi ovo mogla da bude najbolja sezona jednog igrača u istoriji NBA lige.
Na sve ovo, publika je navikla i na njegove „tripl-dabl” učinke, i skoro da je postalo obavezno da bude dvocifren u tri parametra. Stigao je do 14 ovakvih učinaka u sezoni, ima šest više od Lebrona Džejmsa i osam više od Kejda Kaningema, pa je na trećini sezone pobegao glavnim konkurentima u ovoj trci.
Nikola je ove sezone oborio i svoj rekord po broju datih poena na utakmici, a Vašington Vizardsima ubacio je čak 56 poena, uz 16 skokova i osam asistencija. Naravno, on se tu nije zaustavio, za manje od 24 sata čekala ga je i utakmica sa Atlanta Hoksima, protiv kojih je postigao 48 poena uz 14 skokova i osam asistencija. Jokić je tako za dve večeri uspeo da postigne čak 104 poena, uz 30 skokova i 16 asistencija.
Kada je reč o nadmetanju za MVP nagradu, Nikolini glavni protivnici su mu Šaj Gildžos-Aleksander, Džejson Tejtum, Karl-Entoni Tauns i Janis Adetokunbo. Svi ovi igrači su u nekom od parametara bolji od Jokića, ali ni jedan ne uspeva da bude toliko svetsran na terenu, i beleži brojke kakve ima naš centar.
Ipak, najbolju analizu celog sistema MVP nagrade napravio je američki košarkaški portal „Lid”.
„Iako jeste krucijalan za Nagetse i jedan od najboljih na svetu, možda ne bi trebalo da bude konstantno prvi u ovoj trci i pošto mediji glasaju, oni i odlučuju ko će biti prvi. Jokić trenutno ima 30,7 poena uz 12,6 skokova i 9,4 asistencija po utakmici, dok Denver Nagetsi imaju 16 pobeda i 12 poraza i sa Lejkersima i Klipersima dele peto mesto na Zapadu, a „Džoker” je 1. u MVP trci. Oni u kontekst stavljaju Luku Dončića iz Dalas Maveriksa koji prosečno ima 33,7 poena uz 8,4 skoka i 9,2 asistencije po utakmici, gde su Maveriksi treći tim Zapada, a Dončić je tek 5. u MVP trci iako ima najbolju statistiku od svih kandidata (u međuvremenu je zbog povrede ispao iz MVP trke). Prošle godine je Dončić imao bolje brojke od Jokića, a nije bio MVP uz poruku: ‘Žao nam je, Maveriksi, stanje na tabeli je važno’, bila je poruka glasača. Ove sezone, sve se promenilo. Prvi kandidat za MVP je imao „brutalan” poraz od poslednjeplasiranog Vašingtona koji u decembru nije pobedio nikog drugog”, objašnjava se u tekstu.
Tim Bontems je za sajt I-Es-Pi-En sproveo anonimno glasanje za MVP-a lige nakon 30 odigranih utakmica. U anketi je učestvovalo 100 ljudi, a od toga je dobio čak 57 glasova za prvo mesto u trci za najkorisnijeg igrača. Zauzima prvo mesto na ovoj tabeli sa 827 poena, a prvi sledeći je Šej Gildžos-Aleksander sa 643. Jokić je osvajao ovu nagradu tri puta u zadnje četiri godine, a ukoliko mu to ponovo pođe za rukom pridružiće se Lebronu Džejmsu i Bilu Raselu kao jedinim igračima koji su osvojili MVP nagradu četiri puta u pet godina. Najviše puta ovo priznanje pripalo je Karimu Abdul-Džabaru (6), Džordan i Rasel imaju po 5, a Čemberlen i Džejms imaju po 4 nagrade.
„Jokić nije bio kriv za taj poraz jer je imao 56 poena, 16 skokova i 8 asistencija, a oni navode da je Dončić jednom imao 73 poena protiv Atlanta Hoksa (prošle zime) i da je tada sve vrvelo od komentara da u NBA ligi više ne postoji odbrana. Dva briljantna igrača sa dve različite priče. To je problem. Pa, pola problema, u svakom slučaju. Nažalost, ovo nije ekskluzivno za NBA. Prošle godine, ista medijska priča o tome kako je „timski rezultat sve” donela je Lamaru Džeksonu njegov drugi MVP trofej u NFL, uprkos tome što su njegove statistike bile prilično prosečne za njegove standarde, a kamoli za standarde NFL MVP-ja. Čini se da je NFL MVP nagrada postala nagrada za najboljeg kvoterbeka, jer je to najglamuroznija pozicija u američkom fudbalu. U međuvremenu, na koledžu, mnogi nazivaju Hajzmen trofej „takmičenjem popularnosti” nakon što ga je osvojio Trevis Hanter iz Kolorada, pobedivši Eštona Džentija sa Bojzi Stejta.U ovom trenutku, Kolorado je mnogo veći brend od Bojzi Stejta. To možda nije glavni razlog zbog kojeg je Hanter osvojio nagradu, ali će zauvek biti tema za razmišljanje”.
Oni smatraju da je MVP nagrada možda i izgubila smisao.
„Da budemo iskreni, nikada nije bila reč o najkorisnijem igraču. Sve češće viđamo da nagrada ne služi svojoj svrsi. Zašto? Odgovor je, nažalost, jednostavan. Više se ne radi o „najkorisnijem” ili čak „najboljem igraču”. Najbolji igrači se neprestano izostavljaju sa glasanja, iako ispunjavaju kriterijume, a proces glasanja nastavlja da to podstiče. Imaćemo više MVP nagrada koje izgledaju poput Lamarove sezone 2023/24, a manje poput Brejdijeve 2007/08, i biti najbolji više neće imati mnogo značaja. Kuckati sa telefona i pričati kako je glasanje za MVP sada loše je jedno, ali to ne postiže ništa. Ono što bi moglo da dovede do promene jeste predlaganje rešenja o tome šta promeniti. Imamo nekoliko predloga za poboljšanje načina na koji se dodeljuje nagrada za Najkorisnijeg igrača (MVP). Televizijski analitičari automatski se isključuju iz procesa glasanja za MVP. Komitet za glasanje za MVP bi se sastojao od jednog odabranog novinara iz svakog tima. Tokom sezone, mesečno ili nedeljno, oni koji glasaju za MVP ispunjavali bi listu od pet najboljih igrača. Tokom cele sezone, beležilo bi se koliko puta se igrač pojavljuje na listi i na kojoj poziciji. Na kraju sezone, uzima se pet igrača sa najviše pojavljivanja na listama i pravi se njihov rezime. Igrači bi bili identifikovani kao „Igrač A”, „Igrač B” i tako dalje, kako bi se eliminisao uticaj popularnosti imena. Rezimei bi uključivali osnovne statistike, poput poena po utakmici, i napredne statistike, poput procenta istinske efikasnosti šuta (TS%), kako bi se osiguralo sveobuhvatno procenjivanje učinka svakog igrača. Glasači bi zatim rangirali te rezimee od 1 do 5, a igrač sa najviše glasova za prvo mesto bi osvojio nagradu MVP”, zaključuje se u tekstu.
Obaranje svojih i tuđih rekorda
U decembru prošle godine Jokić je stigao do „tripl-dabla” 139. u karijeri, čime je prestigao legendarnog Medžika Džonsona na trećem mestu ove večne liste. Srpski centar je od tada došao i do brojke od ukupno 144. „tripl-dabla”, a više od njega imaju samo Oskar Robertson sa 181. i Rasel Vestbruk sa 201.
Naš centar je u prvoj utakmici posle Nove godine došao do svog 14. „tripl-dabla” ove sezone, a to je uspeo da uradi za 20 minuta i 16 sekundi, što je drugi najbrži učinak u njegovoj karijeri. Jokić i dalje prednjači u ovoj kategoriji, jer je u februaru 2018. godine lestvicu postavio na 14 minuta i 33 sekunde. Nikola i njegov saigrač, Rasel Vestbruk, tako drže četiri od sedam najbržih „tripl-dablova” u istoriji američke košarkaške lige.
Nadmašio i Džordana
Naš košarkaš beleži i najbolji PER (rejting efikasnosti igrača) u istoriji NBA lige. Iako je u svojoj debitanskoj sezoni imao malu ulogu u kreiranju igre Nagetsa, i beležio 9,9 poena po utakmici, Jokić je uspeo da prestigne i legendarnog Majkl Džordana po rejtingu efikasnosti. Stručnjaci su smatrali da se to nikada neće desiti, ali trenutne brojke pokazuju suprotno. Centar Denvera na ovoj tabeli ima 28,28 poena, dok se iza njega nalazi Majkl Džordan sa 27,91 poena, a najboljih pet zatvaraju Lebron Džejms, Entoni Dejvis i Šakil Onil koji imaju manje od 27.
