Zaokret bošnjačke politike i promena percepcije koju je Sarajevo imalo prema dosadašnjih osam protektora – koje su posipali komplimentima sve dok su supervizori bili zaokupljeni „korekcijama” Dejtonskog sporazuma u korist centralizacije BiH – manifestovao se i tužbom koju je Stranka za BiH (SBiH) podnela Evropskom sudu pravde protiv Kristijana Šmita, Hrvatske i Evropske unije.
Saznanja da će (ne)imenovani supervizor delimično uvažiti prava Hrvata i pomoći najmalobrojnijem narodu da dobije mehanizme koji će onemogućiti da im brojniji narod u tom entitetu bira predstavnike, poput Željka Komšića, u bošnjačkoj javnosti se sve češće predstavlja kao „islamofobija” i „isporučivanje Federacije BiH – Zagrebu”.
Korak dalje od dela bošnjačkih zvaničnika kod kojih se zbog očekivanog oktroisanja izbornog zakonodavstva u vokabularu ustalila reč o „evropskom fašizmu” otišla je Stranka za BiH, odranije poznata kao radikalna u zahtevima za izmene Dejtona. Iz SBiH su „u ime građana” Evropskom sudu podneli apelaciju jer aktuelni visoki predstavnik „deluje kao agent Hrvatske”.
„Visoki predstavnik stavlja u ovom slučaju Hrvatsku u superioran položaj, a BiH u inferioran, kršeći tako principe balansa na kojem je zasnovan mirovni ugovor”, smatra autor apelacije Zlatko Hadžidedić.
Nedavno održani politički dirigovani protesti u Sarajevu protiv Šmitove intervencije mogli bi da se ponove, jer sarajevski mediji prenose kako „građani pozivaju na proteste” ispred OHR-a kako bi „sve patriote” navodno 7. septembra izrazile protivljenje nametanju izmena Izbornog zakona.
Šmit je obavio novu seriju konsultacija unutar BiH kao i sa predstavnicima međunarodne zajednice. Savet za sprovođenje mira (PIK) zasedao je krajem sedmice, a sarajevski mediji pišu da se Organizacija islamskih zemalja, koju u PIK-u predstavlja Turska, protivila nametanju političkog seta izmena Izbornog zakona, za razliku od Amerike i Velike Britanije, koje stoje iza Šmita, koji navodno još nije dobio podršku Berlina.
Takva saznanja poslužila su za pretpostavke da bi predstojeća poseta predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana mogla imati važan uticaj na rešenje problema koji već dve decenije opterećuje odnose u Federaciji BiH. Bosna i Hercegovina će biti u „vrhu dnevnog reda” Erdoganove turneje, najavio je turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu.
Tokom predstojeće posete Erdogana očekuje se da reforma izbornog zakona bude jedna od tema, a na tome će, kako piše portal „Kliks” naročito insistirati Hrvatska koju će Erdogan posetiti 8. septembra.
Među partijama u FBiH su podeljena mišljenja o tome da li će Šmit tokom meseca nametnuti izmene izbornih pravila. Bošnjaci, naime, veruju da do toga neće doći i tvrde da su Hrvati u tom entitetu adekvatno zastupljeni i da u izvršnoj vlasti procentualno učestvuju i više nego što pravila predviđaju. Lider HDZ-a BiH Dragan Čović spada među one koji veruju da će Šmit nametnuti rešenja jer bi u protivnom „izgubio kredibilitet”, te navodi kako je model „legitimnog predstavljanja” dogovoren političkim sporazumom pre dve godine u Mostaru.
