Vest da se više srpskih gradova i opština našlo na listi „Evropski gradovi i regioni budućnosti” britanskog „Fajnenšel tajmsa” (FŠ) rezultat je, prema ocenama ekonomista i poznavalaca prilika u ovoj oblasti, rada na investicionoj klimi i podršci koju investitorima pruža država Srbija.
Direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u Privrednoj komori Srbije Mihailo Vesović ocenio je za Tanjug da investitore najviše zanima efikasnost i efektivnost njihovih investicija. „Zanima ih koliko su morali da investiraju, kako se prema njima ponašala lokalna i državna administracija i, na kraju krajeva, koliko su uštedeli i vremena i novca u tom procesu da bi postigli određeni rezultat”, rekao je on.
Prema njegovim rečima, pored Beograda na listi gradova budućnosti našli su se u svojoj kategoriji i Leskovac, Kragujevac, Šimanovci, Zrenjanin i Subotica.
Na listi FT „Evropski gradovi i regioni budućnosti” za 2024. godinu, Beograd je rangiran na visokom sedmom mestu u kategoriji velikih evropskih gradova kada je reč o ljudskom kapitalu, dok je Leskovac zauzeo čak prvo mesto kao najprivlačniji mikrograd za investitore po pitanju efikasnosti troškova.
Kragujevac je rangiran u kategoriji srednjih gradova na osmom mestu po efikasnosti troškova, a u kategoriji mikrogradova po efikasnosti troškova Šimanovci su zauzeli četvrto mesto, Zrenjanin peto, a Subotica šesto mesto. „To govori da investitori više ne idu pre svega ka Beogradu, Novom Sadu ili Vojvodini, nego da idu i u ostale delove Srbije, što znači da se dogodio i značajan pomak u investicionoj klimi i u onim delovima Srbije koje smo možda prepoznavali kao krajeve koji kaskaju svojim ekonomskim razvojem”, ukazao je Vesović.
Kao najbolji primer na listi mikrogradova po pitanju efikasnosti istakao je Leskovac, grad prepoznat po tekstilnoj industriji. „U poslednjih 10 godina dogodilo se nekoliko značajnih investicija u Leskovcu, i to ne samo oblasti tekstila i farmaceutske industrije već i u oblasti građevinske industrije. To je zbog izuzetne dostupnosti radne snage u tom gradu”, objasnio je on.
Što se Kragujevca tiče, naveo je da je taj grad mesto velike inženjerske tradicije, prvenstveno u automobilskoj industriji, gde sada pored „Stelantisa” postoje i rade i mnoge druge inženjerske kompanije u metalskoj industriji.
Direktor Odeljenja za konkurentnost i investicije u NALED-u Dušan Vasiljević istakao je za Tanjug da ocene iz ove publikacije prepoznaju ono što prepoznaju i analize i izveštaji NALED-u prethodnom periodu, a to je da su se uslovi za poslovanje u našim opštinama i gradovima značajno unapredili u prethodnom periodu. „Pozitivan aspekt je i to da smo mi i ranije imali naše opštine i gradove koji su bili plasirani na toj listi gradova budućnosti Evrope, ali ih nije bilo ovoliko kao sada, pošto se naših šest gradova i opština plasiralo među 330 gradova budućnosti Evrope”, rekao je on.
„Potencijalni investitori veoma vode računa o tome koji se gradovi nalaze na toj listi, šta im je označeno kao prednosti, a šta kao nedostaci. Oni vide da ove godine imamo dosta gradova iz Srbije, pa je to znak da će se možda usmeriti na neke od ovih šest gradova i opština koji su na toj listi, a možda će im biti interesantni i neki drugi gradovi, što je dobro i za te gradove i za našu zemlju”, rekao je on.
On je dodao da će u narednom periodu, za razliku od ranijeg vremena kada smo vodili mnogo računa o tome kako da smanjimo nezaposlenost, zadatak biti da se obezbedi dovoljno radne snage za sve investitore koji mogu da budu zainteresovani da ulažu u Srbiju. Vasiljević je posebno ukazao na značaj razvoja infrastrukture i naveo da su svi gradovi koji su dobro prošli na ovoj listi u prethodnom periodu dosta dobro opremljeni infrastrukturom, kako putnom, tako i elektronskom.
Ivan Nikolić, direktor za naučnoistraživački razvoj u Ekonomskom institutu, kaže za „Politiku” da uopšte nije iznenađen ovakvim pozicioniranjem srpskih gradova. Ankete koje se sprovode među investitorima koji su u našoj zemlji prisutni na srednji ili duži rok pokazuju njihovo apsolutno zadovoljstvo investicionom klimom.
„Gradovi koji su se našli na listi FŠ su, pretpostavljam, locirani prema broju investitora, obimu posla, veličini investicije… Strani investitori jednostavno prepoznaju Srbiju kao stabilno tržište koje ima mnoge prednosti i potencijale. Počevši od troškova rada, što njih najviše zanima, do obezbeđivanja visokoobrazovanih mladih ljudi koji mogu da se uključi u visokotehnološke procese. Novi momenat je i potencijal plasmana robe iz Srbije. Tu mislim i na sporazum o slobodnoj trgovini s Kinom koji treba sredinom godine da zaživi”, ističe Nikolić.
Ne treba, ističe, zanemariti ni razne podsticaje države, iako se takva pomoć daje i u većini drugih zemalja. Činjenica je da smo među zemljama koje se prepoznaju kao rekorderi po prilivu stranih direktnih investicija, tako da postoji mnogo razloga zbog kojih su svi ovi gradovi u Srbiji prepoznati kao mesta u koja treba ulagati.
„Srbija nije od juče prepoznata na mapi poželjnih zemalja za ulaganja, to već traje dosta dugo”, zaključuje Nikolić.
