Domaćinstva u Srbiji plaćaće od Nove godine kilovat-sat električne energije 12,4 dinara. To će posle septembarskog poskupljenja od 6,5 odsto (sa PDV-om i akcizom – 8,3) biti nova korekcija cene za osam procenata. Istovremeno će poskupeti i gas za 11 odsto. Preračunato, podaci Agencije za energetiku pokazuju, da će domaćinstvima sa potrošnjom od 400 kilovata, što je nešto iznad proseka, račun biti uvećan za oko 300 dinara. Za one koji se greju na TA peći i kod kojih je veće učešće noćne, niže tarife, uvećanje će iznositi oko 1.000 dinara. Poskupljenje će najviše osetiti građani koji imaju etažno grejanje ili uključuju grejalice. Oni troše više struje po skupljoj tarifi i njihov januarski račun biće veći u odnosu na decembarski za oko 1.600 dinara.
Da li će i posle januarskog povišenja cena kilovat-sat električne energije u Srbiji biti najjeftiniji? Prema podacima Evrostata (kancelarija Evropske unije za statistiku) Srbija ima najnižu cenu struja bez PDV-a i akcize 7,27 evrocenti. Ovako kako je sada, i od 1. januara 2023. godine, kilovat će biti skuplji od onog koji plaćaju Turska, BiH, Severna Makedonija, Albanija, Mađarska i Crna Gora. Sa taksom i PDV-om cena kilovata u Srbiji će od Nove godine iznositi 10,27 evrocenti. Koliko ovaj namet podiže cenu struje najbolje ilustruje primer Severne Makedonije. Tamo je električna energija bez poreza i taksa 8,95 evrocenti (skuplja od srpske), a sa taksama jeftinija od one koju mi plaćamo 9,40 evrocenti. Posle Srbije skuplju struju imaju Bugarska čija su zahvatanja takođe upola manja od srpskih, dok najskuplju plaća Danska 45,59 evrocenti. U Norveškoj koja poslednjih dana igra važnu ulogu u energetskom sektoru Srbije zbog budućih projekata koje treba da radi s našom zemljom, kilovat struje u domaćinstvima košta 19,94 evrocenti, sa taksom i PDV-om je 20,5. S tim što su tamo državna zahvatanja u ceni električne energije 0,11 evrocenti. Dakle, najniža moguća. Osim njih tako niska državna zahvatanja ima još samo Irska. Pola evrocenta.
Upitan da li je ovo poskupljenje od osam procenata samo još jedno u nizu novih korekcija zbog stalnog skoka cene na berzi i uvoza ove skupe struje, mr Željko Marković, konsultant u „Diloitu” i bivši direktor u EPS-u, odgovara da će što se tiče domaćinstava verovatno biti potrebna i dodatna povećanja cena.
– Nove korekcije biće neophodne dok se ne postigne realna cena struje, uzimajući u obzir i poskupljenje koje je bilo u septembru – kaže Marković.
Na pitanje da li je realno da Srbija kao neke druge zemlje zbog teške situacije i sve skuplje električne energije privremeno ukine takse i PDV, navodi da bi se time umnogome smanjio budžetski prihod.
– Kako ne bi došlo do smanjenja priliva novca u državnu kasu po ovom osnovu, rešenje se traži pre u subvencijama ranjivijih kategorija stanovništva nego kroz ovu tešku meru za budžet. Trenutna cena struje na berzi za isporuku tokom naredne godine je 360 evra po megavat-satu. Kada je reč o proizvođačkoj ceni EPS-ove električne energije, sa uračunatim troškovima uvoza kreće se oko 100 evra. Upravo je to ceni po koja se isporuka struje naplaćuje i privredi – kaže Marković.
Iako je najskuplja ona struja koje nema, Miloš Banjac, profesor na Mašinskom fakultetu u Beogradu i bivši savetnik ministra za energetiku, nedavno je u razgovoru za „Politiku” naglasio da je električna energija kod nas akcizna roba jer se na nisku cenu od 7,25 evrocenti plaća 20 odsto PDV-a i još 7,5 odsto akcize. Dakle, nije socijalna kategorija, nego akcizna roba kao duvan, alkohol ili gorivo.
