Od čvrstog stava da će državna matura biti uvedena 2024. godine do tvrdnje da „državnu maturu nećemo uvoditi sve do trenutka dok ne budemo potpuno sigurni da je svaki svršeni srednjoškolac uveren u kvalitet završnog ispita i njegovu suštinu“ – tako glase izjave ministra prosvete Branka Ružića koje unose dodatnu konfuziju u dilemu da li će sadašnja generacija učenika trećeg razreda četvrogodišnjih srednjih škola biti prva koja će se po novim pravilima upisivati na visokoškolske ustanove, kako predviđa aktuelni zakon.
Zabunu izaziva i ministrova izjava za Radio-televiziju Kragujevac o „novoj ideji, potekloj pre svega od predstavnika Beogradskog univerziteta i još nekih fakulteta, da se pored državne mature uvede i test posebnih sklonosti“.
Nije jasno o kakvoj novoj ideji govori ministar kada Zakon o visokom obrazovanju daje mogućnost fakultetima da, ukoliko žele, pored državne mature sprovedu i ispite za proveru posebnih znanja, sklonosti i sposobnosti.
Ružić je pre dva meseca za Danas kazao da je namera Ministarstva da učenici polažu jedinstven test, koji bi istovremeno bio i sertifikat o završenoj srednjoj školi i ulaznica na studije.
„Dakle, nema paralelizama, nema potrebe da opterećujemo decu i prijemnim i državnom maturom. To je naša namera, a videćemo da li ćemo dotle stići“, kazao je tada ministar.
Nakon serije razgovora sa predstavnicima univerziteta, od kojih su neki poručili da ne žele da se odreknu prijemnog ispita za upis brucoša, Ružić sada kaže da se o gore pomenutoj novoj ideji „razmišlja“ i da misli da će doći do približavanja stavova sa visokim obrazovanjem.
Informacije samo iz medija
U iščekivanju konačne odluke pod kojim će se uslovima učenici na kraju školske 2023/24. upisivati na studije, u školama kažu da u ovom trenutku nemaju ni informacije o predstojećoj probi državne mature, koje đake trećeg razreda svih četvorogodišnjih profila čeka od 31. maja do 2. juna ove godine.
– O državnoj maturi se informišemo isključivo iz medija. Posebno je zanimljivo ono što smo čuli da fakulteti ne smeju da sprovode prijemne ispite, već mogu da organizuju ispite za proveru znanja i sklonosti, ali da na njima ne budu pitanja iz gradiva koje „pokriva“ matura. To me neodoljivo podseća na Koštuničinu borbu za Kosovo „više od autonomije, manje od nezavisnosti“, što suštinski ne znači ništa. Fakulteti neće moći da testiraju učenike iz oblasti koje su njima nepoznate i koje nisu učili tokom školovanja – komentariše za Danas Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija.
On kaže da je sve sigurniji da će učenici biti dvostruko opterećeni – i državnom maturom i dodatnim prijemnim ispitom, kako god se on zvao.
Smatra da će matura u velikoj meri izgubiti na značaju samom činjenicom da će visokoškolske ustanove koji žele, sprovesti dodatne provere znanja.
Osvrćući se na nezvanična saznanja Danasa da je ministar na nedavnom sastanku sa dekanima beogradskih fakulteta kazao da ne bi bilo politički zgodno da se „talasa“ sa maturom u izbornoj godini, budući da su izbori najavljeni upravo za 2024, Markov misli da će Ružić odigrati „ziheraški“ i da će matura biti žrtvovana zarad političkog rejtinga.
– Ne razumem zašto se ulazilo u celu priču, a da unapred nije napravljen dogovor sa univerzitetima. Mi smo sve uradili obrnuto, ne znam iz kog razloga, niko ništa ne zna, a na kraju će žrtve biti oni koji su u sistemu, deca i nastavnici – ističe Markov.
Nema vremena za pripremu učenika
U Društvu direktora škola Srbije za Danas kažu da su protiv toga da đaci polažu i državnu maturu i prijemni ispit, a identičan stav ima i Nacionalni prosvetni savet.
Direktori navode da nemaju dodatne informacije o predstojećoj probnoj državnoj maturi i ukazuju da sa ovakvim rasporedima časova nema ni vremena, ni prostora da se đaci pripremaju za državnu maturu.
Društvo direktora je ranije saopštilo da gimnazijalci u proseku imaju 6,6 časova dnevno i da je u takvim uslovima nemoguće organizovati čas odeljenjskog starešine (ČOS), dodatnu ili dopunsku nastavu, sekcije i pripreme za državnu maturu, čime škole ne mogu ni teorijski da realizuju sve što je predviđeno godišnjim planom rada.
Kao jedno od rešenja predlažu ukidanje izbornih programa, a da se projektna nastava realizuje kroz redovnu nastavu, čime bi se otvorio prostor za pripremu đaka za maturu.
U postojećim okolnostima, u kojima su gimnazijalci preopterećeni, direktori nisu ubeđeni da će rezultati državne mature biti dobri, zbog čega razumeju bojazan fakulteta koji žele da zadrže prijemne ispite. Logičan odgovor na sve to je, kako kažu, da đaci uče za ocenu, a ne za znanje.
Matura kao ulaznica za studije
– Učenicima je obrazloženo da moraju da uče, kakvo god rešenje bilo doneto – odgovara Radivoje Stojković, direktor novosadske gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“ na pitanje Danasa šta su rekli učenicima o državoj maturi.
Na pitanje kada će Zajednica gimnazija Srbije, na čijem je čelu i Nacionalni prosvetni savet (NPS), kojim predsedava, zauzeti stav o ovoj temi, Stojković podseća da su predstavnici Zajednice gimnazija Srbije, umetničkih i srednjih stručnih škola učestvovali u izradi koncepta koji je poslužio kao osnova Projektu državne mature.
– Stav NPS-a je da matura treba da bude završni ispit na kraju srednje škole i istovremeno ulaznica na fakultet – kaže Stojković.
Na naš komentar da Zakon o visokom obrazovanju daje slobodu fakultetima da, ako žele organizuju i posebne prijemne ispite, on odgovara da je takva mogućnost ostavljena umetničkim akademijama uz napomenu da „ono što se ne proverava na maturi može biti predmet provere sklonosti i sposobnosti“.
Upitan šta to znači s pozicije, recimo, Elektrotehničkog fakulteta ako bi želeo da organizuje i poseban prijemni iz matematike, naš sagovornik odgovara da „ne može biti matematika, jer će ona biti obavezna na državnoj maturi za sve učenike koji su je imali više od dve godine“.
Stojković ističe da će testovi državne mature imati pitanja sa osnovnog, srednjeg i naprednog nivoa, pa ETF, na primer, može da boduje samo deo testa koji se odnosi na napredni nivo.
– Kada su u pitanju prestižni fakulteti neka boduju samo napredni nivo za rang-listu i neka kandidati kod njih polažu. Mi smo bili na stanovištu da treba da se polaže na visokoškolskim ustanovama da se ne bi sumnjalo u validnost. Onaj ko je najzainteresovaniji za regularnost, neka kontroliše. Mi smo pitali pre dve godine šta će biti ako visokoškolske ustanove ne prihvate da zamene prijemne ispite maturom. Nikad zvaničan odgovor nismo dobili – navodi Stojković.
Nadležni bez odgovora
Šta je do sada urađeno na pripremi probne državne mature pitali smo nadležne u Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, koji je nakon završetka Projekta državne mature, preuzeo celokupan posao oko maturskih ispita. Iz Zavoda su nam odgovorili da će se ovim povodom oglasiti Ministarstvo prosvete posle sastanka državne komisije za praćenje velike mature.
