Direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Arno Gujon izjavio je u intervjuu za francuski medij „Frontijer” da danas u AP Kosovo i Metohija živi pet odsto Srba, a da su pre jednog veka Srbi na toj teritoriji činili većinu. Izlažući stvarnu sliku života pravoslavnih Srba na KiM, otvoreno i bez ulepšavanja, Gujon je međunarodnoj javnosti približio kroz kakve su talase progona, egzodusa i nasilja prošli Srbi u južnoj srpskoj pokrajini, i sa kakvom se svakodnevnom stvarnošću suočavaju danas, saopšteno je iz njegove kancelarije.
„Od 1999. godine više od 250.000 Srba bilo je primorano na egzodus pod pritiskom Albanaca. Pogromi 17. i 18. marta 2004. izazvali su beg dodatnih 10.000 ljudi i uništenje 150 crkava i manastira. Danas Srbi čine oko pet odsto stanovništva, što je oko 100.000 ljudi, dok su pre jednog veka bili većinski narod”, rekao je Gujon. On je naveo da Srbi sada žive u enklavama (jedna ulica, četvrt, grupa kuća…) sa jednim uporištem na severu Kosova oko Mitrovice i da se poslednjih godina represija pojačala sa pojačanim policijskim kontrolama, hapšenjima i proizvoljnim zatvaranjima.
„Ja sam lično bio zaustavljan bez razloga od strane albanske policije i zabranjivan mi je ulaz na teritoriju iako sam vodio redovnu humanitarnu akciju od 2004. godine. To nije sprečilo moju organizaciju, Solidarnost Kosovo, da nastavi sa radom, ali cilj takozvanih kosovskih vlasti bio je da prekinu humanitarnu pomoć i još više izoluju srpsko stanovništvo”, rekao je Gujon.
Kako je istakao, pritisak na srpsku manjinu se takođe pojačava na političkom i na administrativnom planu, sa merama koje imaju za cilj da prekinu sve veze sa Beogradom. On je rekao da preostali Srbi žive pod stalnom pretnjom progona i nasilja i da mnoge porodice svakodnevno trpe poniženja, napade, višestruke provale, pa čak i pokušaje trovanja, što je, kaže, i on sam video.
U intervjuu za francuski medij, naveo je i to da AP KiM nastavlja da gubi svoje hrišćansko nasleđe i da su od 1.000 pravoslavnih verskih objekata sada mnogi uništeni ili oskrnavljeni poput Manastira Svetih arhangela u Prizrenu i Bogorodice Ljeviške, koja je upisana na Uneskoov spisak svetske baštine. Na istom spisku su, dodaje, Gračanica i Pećka patrijaršija, koji su danas pod stalnim nadzorom kako bi se izbeglo njihovo uništenje.
„Srpska vlada je uspela da održi određene civilne strukture: bolnice, škole, socijalnu pomoć. Međutim, ove ustanove su sada direktno napadnute od strane albanske policije na Kosovu i Metohiji. Centri za socijalnu pomoć su zatvoreni, bolnice pretresane. Albanci na Kosovu smatraju ove institucije ilegalnim, iako one postoje oduvek. Naravno, to nas ne zaustavlja i nastavljamo da pružamo podršku”, naveo je Gujon.
Na pitanje novinara nedeljnika „Frontijer” da li smatra da bi jednog dana bilo moguće da se Kosovo i Metohija vrate Srbiji, Gujon odgovara da bi to bilo spasonosno: „Beograd će, naravno, nastaviti da podržava svoje stanovništvo i neće odustati od povratka svog suvereniteta nad kolevkom svoje civilizacije. A poslednjih godina vidimo koliko se stvari na međunarodnoj sceni mogu brzo promeniti.”
