Na saborištu u Tršiću, rodnom selu reformatora srpskog pisca i azbuke Vuka Stefanovića Karadžića, u nedelju je održana završna svečanost 89. Vukovog sabora. Posle izvedene “Himne Vuku”, pozdravnu reč upustio je Vidoje Petrović, gradonačelnik Loznice, koji je kazao da bi u svakoj poslovici koju nam je ostavio Vuk moglo da stoji: Sačuvano iz dalekih vremena radi daljeg života, a u tim dalekim vremenima nama se dogodio Vuk. Hrabar, vešt i smeo, znatiželjan i uporan da stigne do Beča i belog sveta, da zbori sa Geteom, Kopitarom i celom plejadom učenih na renesansi i prosvetiteljstvu, kadrih da svaki uspeh praštaju i uspešne prihvataju.
– Davno je rečeno da pobednici nikad ne odustaju. I ne samo zato što sebični nikada ništa ne počinju već i zbog toga što slabi nikada ništa ne završavaju. U tome nas Vukov naum prihvata. S ovog saborovanja Vuku u čast pozivam vas da u “zboru i dogovoru” gradimo i čuvamo naš jezik, pismo i državu- poručio je Petrović.
Saborsku besedu održao je profesor dr Jovan Delić, dopinski član SANU, koji je na početku obraćanja kazao da ako je Vukov “Srpski rječnik” iz 1818. godine ključna i osnovna knjiga novije srpske kulture, onda je nesumnjivo da je Vuk Karadžić ključna ličnost i glavni junak novije srpske kulture, njen temelj i njen orijentir kroz vekove, a naročito u smutnim vremenima istorijskih kriza, koja prati brižljivo planirano i proizvođeno duhovno ludilo i razaranje najvećih vrednosti. Nastavio je da “ako čovjek ne može da bira kada će se i gdje roditi, može i u najgorem od svih vremena da uradi najviše kulturne podvige; da radi prema svojoj meri, umu i snazi i da u zlim vremenima napravi veliko čudo u kulturi svoga naroda”. To je, kako je rekao Ivo Andrić, “Vukov primer” po kojem je Vuk “učitelj energije”, kazao je besednik.
– “Ono su nesrećni ljudi, koji su um svoj dali pod arendu, pa sad moraju da misle kako drugi oće.” Vukova rečenica, iako u pismu napisana, zvuči kao zakonopravilo, ne samo moralno, već i misaono, i psihološko. Vuk nije bio zakonodavac samo u gramatici i pravopisu već i u mišljenju, koje mora biti slobodno, ako je mišljenje; ako nije u najmu i “pod arendom”, rekao je u besedi.
– Vuk se nije ni “porumunio” ni “pomađario”, kao što su to neki Srbi učinili bežeći posle sloma Prvog srpskog ustanka. Nije postao ni “nemačkar”, iako je bio oženjen Anom Kraus i živeo uglavnom u Beču, kao što se pre toga nije ni poturčio. Bio je i ostao Srbin i srpski književnik, reformator srpskog jezika i pravopisa i ostao temelj novije srpske kulture. I u vreme “najteže bede i napasti” čuvao se da se ne ogreši o narod i otadžbinu: Pravi rodoljubac ne treba da ljubi svoje otačestvo kao svinja potoka gde nalazi žira i vode; nego da ga ljubi, makar kako od njega bio udaljen i makar mu ono i zlo želelo i činilo – poručio je besednik.
Tradicija duga 79 godina
Vukov sabor je naša najstarija kulturna manifestacija, a održava se u čast reformatora srpskog jezika od 17. septembra 1933, svake godine uoči Male Gospojine u Tršiću. Vukov sabor organizovao je loznički Centar za kulturu “Vuk Karadžić”, pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja i Grada Loznice. Posetioci su na kraju manifestacije videli predstavu “Igra Vaska Pope”, u čast stogodišnjice rođenja srpskog pesnika, koju je režirao Marko Stanić.
