Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan nagovestio je u nedelju da bi Turska mogla da odobri prijem Finske za NATO, ali ne i Švedske.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan nagovestio je u nedelju da bi Turska mogla da odobri prijem Finske za NATO, ali ne i Švedske.
„Ako je potrebno, možemo dati drugačiju poruku o Finskoj. Švedska će biti šokirana kada damo drugačiju poruku o Finskoj“, rekao je šef turske države o kandidaturi te dve nordijske zemlje za prijem u NATO, odgovarajući na pitanje tokom sastanka s mladima koji je prenosila televizija.
Ankara tako prvi put nagoveštava je spremna da kandidaturu Finske tretira odvojeno od kandidature Švedske.
Turska je u utorak zaustavila pristupanje Švedske i Finske NATO-u, odlažući na neodređeno vreme trojni sastanak koji je prvobitno zakazan za početak februara i koji je trebalo da otkloni primedbe Ankare na njihovu kandidaturu.
Turski predsednik je u ponedeljak upozorio da Švedska koju je Turska već optužila da pruža utočište kurdskim „teroristima“, više ne može da računa na „podršku“ Ankare jer je ekstremno desničarski aktivista spalio primerak Kurana u Stokholmu.
Ne pominjući ovaj događaj, turski predsednik je međutim ponovio svoje zamerke Švedskoj u vezi sa zahtevima Turske za ekstradiciju Kurda.
„Rekli smo im: ‘Ako želite da uđete u NATO, morate nam vratiti te teroriste’. Dali smo im spisak od 120 ljudi (…) Ali oni nam se smeju i pzivaju na svoj Ustav“, rekao je Erdogan.
To što je antiislamski desničarski ekstremista prošle nedelje spaljio Kuran u blizini Ambasade Turske u Švedskoj, izazvalo je snažne proteste Ankare i muslimanskog sveta, a Ankara već otkazala najavljenu posetu švedskog ministra odbrane.
Stokholm je osudio spaljivanje Kurana kao čin „duboko nepoštovanja“ i izrazio „simpatije“ prema muslimanima, ističući da je švedski ustav sprečio zabranu takvih postupaka, ali to nije ugasilo turski gnev.
Zajedničko stupanje u NATO dve nordijske zemlje ostaje „prva opcija“, ali „očigledno moramo da procenimo situaciju, ako se desilo nešto što znači da dugoročno Švedska više ne može da ide napred“, ocenio je u utorak šef finske diplomatije, Peka Haavisto, na televiziji, ocenivši međutim da je „prerano zauzeti stav“.
Helsinki je donedavno odbijao da spekuliše o ulasku bez Švedske, ukazujući na prednosti zajedničkog članstva sa svojim veoma bliskim susedom.
Finski ministar je takođe u sredu rekao da se nada da će proces ratifikacije odluke o prijemu dve nordijske zemlje u NATO biti završen pre samita Atlantskog saveza u Viljnusu u julu, uprkos neslaganju sa Turskom.
Turska blokira ulazak Švedske i Finske u NATO od maja, optužujući ih za skrivanje kurdskih ekstremista i simpatizera koje opisuje kao „teroriste“, posebno one iz Radničke partije Kurdistana (PKK).
Za razliku od slučaja Švedske, Turska je poslednjih meseci rekla da nema većih primedbi na ulazak Finske u NATO.
Kao i 30 članica Alijanse, Ankara mora da ratifikuje ulazak svake nove članice i stoga ima pravo veta.
Samo Turska i Mađarska koje kažu da ne žele da blokiraju zahteve Finske i Švedske, tek treba da ratifikuju odluke o njihovom prijemu u NATO.
