U Medveđi, gde se gusle vole vekovima, uz podršku Ministarstva kulture održava se tradicionalna manifestacija posvećena savremenoj epskoj poeziji i guslarskom izvođenju, koje je deo Uneskove baštine. Od prošle godine dodeljuju se i nagrade za najlepšu savremenu epsku pesmu u regionu.
Naš je narod u zbegove i seobe nosio ikone, knjige i gusle. Sa njima su se, pre više od jednog veka, iz Crne Gore u Medveđu doselili Doderovići. Sveti, drevni instrument ih okuplja. Uz gusle odrastaju, uče, pripovedaju o čojstvu i junaštvu. Zalog za budućnost su i njihove epske pesme ovenčane nagradama.
Miljan Doderović, dobitnik druge nagrade za najlepšu savremenu epsku pesmu, kaže: „Pesma koju sam napisao zove se „Pukovnik-pilot Milenko Pavlović“. To je junak iz poslednjeg rata 1999. godine. Moja želja je bila da napišem pesmu kako bi to njegovo junačko delo bilo opevano u stihu.“
Danilo Doderović, Miljanov brat, dodaje: „Svi mi guslamo, još kao deca slušali smo to. To nam je nešto što ostaje iz kuće i hoćemo da naučimo i uglavnom i braća od stričeva i svi vole gusle.“
Pamte gusle i prate život Srba od dolaska na Balkan. Čuvaju istoriju, tradiciju, kulturu, brane čestitost i moral. Uz gusle se pevaju pesme o junacima, podvizima, vrlinama, svetiteljima, hramovima. Oko 40 epskih pesama je ove godine stiglo na jedini konkurs u regionu.
Dr Branko Zlatković, Institut za književnost i umetnost u Beogradu, objašnjava: „Epska tradicija živi. Na neki način odražava ono što jeste važno u našoj baštini i tradiciji, da gusle postoje, da se one čuvaju i to ne samo u porodičnoj nego i u zavičajnoj tradiciji.“
U klasičnom epskom razdoblju najlepše su balade u kojima se prepliće lirsko i epsko. Gusle imaju moć i u savremenoj epskoj poeziji.
Prof. dr Boško Suvajdžić, Filološki fakultet Beograd, navodi: „To je jedna velika vrednost koju je pre svega Vuk Karadžić predstavio učenoj Evropi kao jednu zaista izvanrednu homerovsku poeziju, s tim što se, naravno, ta tradicija razvija u vremenu i ona danas izgleda drugačije.“
Guslari su govornici, glas naroda, književnici. Svako guslanje je puno mudrosti i neponovljivo.
Dr Danka Lajić Mihajlović, Muzikološki institut SANU, kaže: „To jeste kvalitet guslarskog izvođenja, da guslar pre svega sam uđe u taj epski svet i da uspe da to prenese slušaocima, auditorijumu, na taj način da i njih začara.“
U vrletima Gornje Jablanice vekovima odjekuju gusle. Otuda u Kulturnom centru u Medveđi i manifestacija posvećena savremenoj epskoj poeziji i guslarskom izvođenju.
Nebojša Jakšić, direktor Kulturnog centra u Medveđi, dodaje: „To je nematerijalna kulturna baština koju baštini srpski narod. Mi kao mala sredina i mali Kulturni centar, prepoznati smo na toj mapi čuvara te tradicije.“
U Srbiji ima 40-ak društava i oko 300 guslara. U Medveđi ih je 20. Za očuvanje tradicije i podmladak ne moraju da brinu.
