Više od 60 odsto infrastrukturnih projekata u energetici širom sveta košta više nego što je prvobitno planirano i izračunato – pokazuje novo istraživanje Instituta za globalnu održivost pri Bostonskom univerzitetu.
Kako piše Energetski portal, širom sveta sve se više očitava pomeranja rokova i pojava nepredviđenih troškova za infrastrukturne energetkse projekte, a prema objavljenoj studiji, prosečan energetski projekat košta čak 40 odsto više od početne procene, a završava se skoro dve godine kasnije nego što je planirano. Od energetskih projekata, najlošije rezultate beleže nuklearne elektrane, gde troškovi izgradnje u proseku premašuju očekivanja za više od 100 odsto – što znači dodatnih 1,56 milijardi dolara po projektu.
Za razliku od toga, projekti koji se odnose na solarnu energiju i elektroenergetske mreže pokazali su se kao najpouzdaniji. Često se završavaju čak i pre roka i za manje novca nego što je predviđeno.
Istraživanje se posebno bavi projektima koji se oslanjaju na novije tehnologije, kao što su infrastruktura za vodonik, geotermalna postrojenja i sistemi za hvatanje i skladištenje ugljen-dioksida. Pokazalo se da su ovakvi projekti često rizični kada je u pitanju poštovanje budžeta i rokova, što dovodi u pitanje njihovu sposobnost da brzo doprinesu smanjenju emisija, a to dolji dovodi do težeg privlačenja investitora. Vodonik je jedan od primera, gde je nedavni izveštaj Međunarodne agencije za energiju skrenuo pažnju na to da se u severozapadnom delu Evrope samo osam odsto svih projekata vodonika nalazi u poodmakloj fazi.
Jedan od ključnih nalaza odnosi se na tzv. „neefikasnosti velikih razmera“ – kada projekti prelaze određenu veličinu (preko 1.561 megavata), rizik od eksplozije troškova značajno raste. To, prema istraživačima, može značiti da je vreme da se preispita strategija velikih energetskih projekata.
