Digitalna pismenost naših đaka ispod međunarodnog proseka

Na­kon pet škol­skih go­di­na ot­ka­ko je u naš obra­zov­ni si­stem i škol­ski ras­po­red ško­la­ra­ca uve­den pred­met di­gi­tal­ni svet za uče­ni­ke od pr­vog do če­tvr­tog raz­re­da osnov­nog obra­zo­va­nja, re­sor­no Mi­ni­star­stvo pro­sve­te pr­vi put u ak­tu­el­ni zva­nič­ni ka­len­dar uvr­sti­lo je nad­me­ta­nje iz ovog pred­me­ta pod ime­nom „Di­gi­tal­ni svet u mo­jim ru­ka­ma – ve­li­ka di­gi­tal­na avan­tu­ra”. Pri­ja­vlji­va­nje uče­sni­ka tra­je do 20. mar­ta, mo­gu da uče­stvu­ju đa­ci če­tvr­ta­ci, na­ja­vio je pro­svet­ni vrh. Škol­sko tak­mi­če­nje će bi­ti odr­ža­no 25. mar­ta, op­štin­sko 25. apri­la, a re­pu­blič­ko 23. ma­ja.1

Po mi­šlje­nju or­ga­ni­za­to­ra, „ovo tak­mi­če­nje pred­sta­vlja va­žan ko­rak ka ja­ča­nju di­gi­tal­nih kom­pe­ten­ci­ja uče­ni­ka i da­ljem raz­vo­ju sa­vre­me­nog obra­zo­va­nja u Sr­bi­ji”. A da su di­gi­tal­ne kom­pe­ten­ci­je na­ših osno­va­ca ta­ko­re­ći ne­ja­ke i zna­čaj­no is­pod me­đu­na­rod­nog pro­se­ka, ja­sno uka­zu­ju re­zul­ta­ti re­le­vant­nog Me­đu­na­rod­nog is­pi­ti­va­nja ra­ču­nar­ske i in­for­ma­ci­o­ne pi­sme­no­sti – ICILS (In­ter­na­ti­o­nal Com­pu­ter and In­for­ma­tion Li­te­racy Study), ko­je spro­vo­di Me­đu­na­rod­na aso­ci­ja­ci­ja za eva­lu­a­ci­ju obra­zov­nih po­stig­nu­ća – IEA (In­ter­na­ti­o­nal As­so­ci­a­tion for the Eva­lu­a­tion of Edu­ca­ti­o­nal Ac­hi­e­ve­ment).

Iz­me­đu pr­vog ICILS ci­klu­sa iz 2013. go­di­ne i tre­ćeg, ujed­no i po­sled­njeg re­a­li­zo­va­nog ci­klu­sa iz 2023. go­di­ne – u ko­jem je Sr­bi­ja pr­vi put uče­stvo­va­la, broj po­je­di­na­ca ko­ji ko­ri­ste in­ter­net u sve­tu po­ve­ćan je sa pro­ce­nje­ne 2,4 mi­li­jar­de (35 od­sto svet­ske po­pu­la­ci­je) na 5,4 mi­li­jar­de (67 od­sto svet­ske po­pu­la­ci­je). Isto­vre­me­no, ni­jed­na od ze­ma­lja uče­sni­ca, po re­zul­ta­ti­ma stu­di­je, ni­je za­be­le­ži­la na­pre­dak u di­gi­tal­noj pi­sme­no­sti uče­ni­ka.

„Pr­vo uče­šće Re­pu­bli­ke Sr­bi­je u ICILS is­pi­ti­va­nju re­a­li­zo­va­no je 2023. go­di­ne sa na­me­rom da se pro­na­đe od­go­vor na pi­ta­nje ko­li­ko su na­ši uče­ni­ci da­nas za­i­sta sprem­ni za ži­vot u sve di­gi­ta­li­zo­va­ni­jem sve­tu”, na­ve­de­no je u na­ci­o­nal­nom iz­ve­šta­ju za Sr­bi­ju, ko­ji je 2024. go­di­ne ob­ja­vio Za­vod za vred­no­va­nje kva­li­te­ta obra­zo­va­nja i vas­pi­ta­nja (ZVKOV).

Tu je i ob­ja­šnje­no da su na­ši đa­ci te­sti­ra­ni u dve obla­sti, obe za­stu­plje­ne u na­šim pro­gra­mi­ma na­sta­ve i uče­nja, od ko­jih je pr­va ra­ču­nar­ska i in­for­ma­ci­o­na pi­sme­nost, a dru­ga al­go­ri­tam­ski na­čin raz­mi­šlja­nja. U me­đu­na­rod­nom is­pi­ti­va­nju ICILS 2023. uče­stvo­va­lo je 132.889 uče­ni­ka osmog raz­re­da (ili ekvi­va­lent­nog raz­re­da) iz 5.299 ško­la iz 36 obra­zov­nih si­ste­ma, a u Sr­bi­ji te­sti­ra­no je 3.125 osma­ka u 154 ško­le.

„Re­zul­ta­ti ko­je po­sti­žu uče­ni­ci iz Sr­bi­je zna­čaj­no su ni­ži u obe obla­sti pro­ce­ne u po­re­đe­nju sa me­đu­na­rod­nim ICILS 2023. pro­se­kom, što Sr­bi­ju po­zi­ci­o­ni­ra u gru­pu obra­zov­nih si­ste­ma sa sla­bi­jim re­zul­ta­ti­ma”, na­ve­de­no je u iz­ve­šta­ju ZVKOV-a.

Na ska­li ra­ču­nar­ske i in­for­ma­ci­o­ne pi­sme­no­sti na­ši đa­ci ostva­ri­li su pro­seč­no 443 po­e­na, što je za 33 ni­že od me­đu­na­rod­nog pro­se­ka i ta raz­li­ka je sta­ti­stič­ki zna­čaj­na, uka­zu­ju struč­nja­ci. Na­vo­de i da su, osim na­ših, pro­seč­ni sko­ro­vi uče­ni­ka iz još de­vet obra­zov­nih si­ste­ma is­pod ICILS pro­se­ka. „Re­zul­ta­ti uče­ni­ka iz Sr­bi­je su na ni­vou po­stig­nu­ća uče­ni­ka iz Uru­gva­ja i Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne, bo­lji su od uče­ni­ka iz pet obra­zov­nih si­ste­ma, a lo­ši­ji od pre­o­sta­lih 25 ze­ma­lja uče­sni­ca is­tra­ži­va­nja”, pre­ci­zi­ra­no je u iz­ve­šta­ju.

U od­no­su na naj­vi­ši re­zul­tat ko­ji je u ICILS 2023. po­sti­gla Re­pu­bli­ka Ko­re­ja (540), Sr­bi­ja ka­ska vi­še od 100 po­e­na, a u od­no­su na Če­šku (525), ko­ja je naj­u­spe­šni­ji evrop­ski obra­zov­ni si­stem, za­o­sta­je­mo 82 bo­da iz ra­ču­nar­ske i in­for­ma­ci­o­ne pi­sme­no­sti. Ka­da se upo­re­de po­stig­nu­ća na­ših đa­ka sa re­zul­ta­ti­ma vr­šnja­ka iz re­fe­rent­nih obra­zov­nih si­ste­ma, „uoča­va se da uče­ni­ci iz Slo­ve­ni­je, Hr­vat­ske, Slo­vač­ke i Če­ške Re­pu­bli­ke ima­ju zna­čaj­no vi­ša po­stig­nu­ća u po­re­đe­nju sa Sr­bi­jom, ali i sa ICILS 2023. pro­se­kom”, po­ka­zu­je is­tra­ži­va­nje.

Pre­ma ni­vo­i­ma ra­ču­nar­ske i in­for­ma­ci­o­ne pi­sme­no­sti, a ima ih če­ti­ri od naj­ni­žeg do naj­vi­šeg, čak 67 od­sto uče­ni­ka u Sr­bi­ji ne do­ba­cu­je do dru­gog ni­voa ko­ji se sma­tra mi­ni­mal­nim stan­dar­dom za efi­ka­sno ko­ri­šće­nje di­gi­tal­nih ala­ta u obra­zo­va­nju i do­no­še­nje in­for­mi­sa­nih od­lu­ka u di­gi­tal­noj eri, po­ja­sni­li su struč­nja­ci. U to­me smo zna­čaj­no iz­nad me­đu­na­rod­nog pro­se­ka. Pro­ce­nat uče­ni­ka ko­ji se na­la­ze is­pod dru­gog ni­voa ra­ču­nar­ske i in­for­ma­ci­o­ne pi­sme­no­sti na ni­vou ICILS-a je 51 od­sto.

„U Sr­bi­ji se oko jed­ne tre­ći­ne uče­ni­ka (33 od­sto) na­la­zi is­pod pr­vog ni­voa ra­ču­nar­ske i in­for­ma­ci­o­ne pi­sme­no­sti, dru­ga tre­ći­na (34 od­sto) na­la­zi se na pr­vom ni­vou, dok je osta­tak uče­ni­ka ras­po­re­đen ta­ko da se oko 27 od­sto na­la­zi na dru­gom i pet od­sto na tre­ćem ni­vou”, pi­še u iz­ve­šta­ju ZVKOV-a.

Za uče­ni­ke ko­ji ni­su do­sti­gli dru­gi ni­vo ra­ču­nar­ske i in­for­ma­ci­o­ne pi­sme­no­sti, a to je dve tre­ći­ne osma­ka u Sr­bi­ji, ka­ko uka­zu­ju struč­nja­ci, mo­že se re­ći da ne­ma­ju za­do­vo­lja­va­ju­će kom­pe­ten­ci­je po­treb­ne za efi­ka­sno, efek­tiv­no i si­gur­no ko­ri­šće­nje di­gi­tal­nih teh­no­lo­gi­ja u ško­li i van nje.

Na ska­li pro­ce­ne al­go­ri­tam­skog na­či­na raz­mi­šlja­nja na­ši đa­ci su za­vre­de­li u pro­se­ku 422 po­e­na, što je za ne­za­ne­mar­ljiv 61 po­en ma­nje od me­đu­na­rod­nog pro­se­ka, a „po­red Sr­bi­je još se­dam uče­sni­ca ICILS 2023. se na­la­zi is­pod pro­se­ka, šest je na ni­vou me­đu­na­rod­nog pro­se­ka, a de­vet obra­zov­nih si­ste­ma se na­la­zi iz­nad pro­se­ka”, sto­ji u iz­ve­šta­ju. Ob­ja­šnje­no je i da su re­zul­ta­ti na­ših osma­ka na ni­vou po­stig­nu­ća vr­šnja­ka iz Hr­vat­ske i Uru­gva­ja, dok su u od­no­su na Ki­ne­ski Taj­pej, ko­ji je sa 548 po­e­na na vr­hu li­ste obra­zov­nih si­ste­ma, srp­ski uče­ni­ci be­le­že 126 po­e­na ma­nje.

„Ka­da se upo­re­de po­stig­nu­ća uče­ni­ka iz Sr­bi­je sa re­zul­ta­ti­ma nji­ho­vih vr­šnja­ka iz re­fe­rent­nih obra­zov­nih si­ste­ma, ne­ma sta­ti­stič­ki zna­čaj­ne raz­li­ke iz­me­đu po­stig­nu­ća Sr­bi­je i Hr­vat­ske, dok osta­li po­sti­žu sta­ti­stič­ki zna­čaj­no bo­lje re­zul­ta­te od Sr­bi­je”, uvi­đa­ju struč­nja­ci ZVKOV-a. Kon­sta­tu­ju da se u Sr­bi­ji „vi­še od po­lo­vi­ne uče­ni­ka (55 od­sto) na­la­zi is­pod dru­gog ni­voa al­go­ri­tam­skog na­či­na raz­mi­šlja­nja, što pred­sta­vlja gra­nič­nu li­ni­ju ko­ja opi­su­je ni­zak ni­vo kom­pe­ten­ci­ja i raz­u­me­va­nja kon­cep­ta al­go­ri­tam­skog na­či­na raz­mi­šlja­nja, što uti­če na nji­ho­vu spo­sob­nost da efi­ka­sno re­ša­va­ju pro­ble­me.” Me­đu re­fe­rent­nim obra­zov­nim si­ste­mi­ma sa ko­ji­ma se naš upo­re­đu­je pro­ce­nat đa­ka ko­ji ne do­sti­žu dru­gi ni­vo al­go­ri­tam­skog na­či­na raz­mi­šlja­nja naj­ni­ži je u Če­škoj i iz­no­si 17 od­sto, za­tim sle­di Slo­vač­ka sa 26 od­sto, Slo­ve­ni­ja sa 45 od­sto i Hr­vat­ska sa 52 od­sto. Na ni­vou ICILS 2023. pro­se­ka oko 34 od­sto uče­ni­ka ne uspe­va da do­ba­ci do dru­gog ni­voa al­go­ri­tam­skog na­či­na raz­mi­šlja­nja.

 

Naj­vi­še uče­ni­ka sa al­go­ri­tam­skim na­či­nom raz­mi­šlja­nja is­pod sva­kog ni­voa

Auto­ri na­ci­o­nal­nog iz­ve­šta­ja za Sr­bi­ju, na osno­vu re­zul­ta­ta stu­di­je ICILS 2023, uka­zu­ju da pre­ma ni­vo­i­ma po­stig­nu­ća u al­go­ri­tam­skom na­či­nu raz­mi­šlja­nja 22 od­sto na­ših osma­ka ne do­sti­že pr­vi ni­vo. Ali ne na­gla­ša­va­ju da je to isto­vre­me­no i naj­lo­ši­ji skor u is­tra­ži­va­nju ICILS 2023 – iako je to kao pri­mer is­tak­nu­to u me­đu­na­rod­nom iz­ve­šta­ju, gde se ka­že da je ge­ne­ral­no u ze­mlja­ma uče­sni­ca­ma stu­di­je ve­ći­na uče­ni­ka po­ka­za­la po­stig­nu­ća na pr­va tri ni­voa, ali da i da­lje po­sto­ji mno­go đa­ka sa re­zul­ta­ti­ma is­pod pr­vog ni­voa, „od dva od­sto u Če­škoj do 22 od­sto u Sr­bi­ji”. Pr­vi ni­vo al­go­ri­tam­skog na­či­na raz­mi­šlja­nja do­sti­že 33 od­sto na­ših đa­ka, isti pro­ce­nat je i na dru­gom ni­vou, na tre­ćem je 11 od­sto, a na če­tvr­tom dva od­sto.

 

Šta je ICILS stu­di­ja

ICILS stu­di­ja pra­ti ka­ko uče­ni­ci sti­ču ve­šti­ne po­treb­ne za od­go­vor­no i pro­duk­tiv­no uče­šće u di­gi­tal­nom dru­štvu, pro­ce­nju­ju­ći nji­ho­vu spo­sob­nost da is­tra­žu­ju, ko­mu­ni­ci­ra­ju, kre­i­ra­ju sa­dr­ža­je i kri­tič­ki raz­ma­tra­ju in­for­ma­ci­je. Na­sta­la je kao od­go­vor na sve ve­ći zna­čaj in­for­ma­ci­o­no-ko­mu­ni­ka­ci­o­nih teh­no­lo­gi­ja (IKT) u sa­vre­me­nom sve­tu i po­tre­bu za raz­vo­jem di­gi­tal­nih kom­pe­ten­ci­ja. Obra­zov­nim si­ste­mi­ma ko­ji u ICILS-u uče­stvu­ju ovo is­tra­ži­va­nje omo­gu­ća­va i da sa­gle­da­ju spo­sob­no­sti uče­ni­ka da pri­me­nju­ju al­go­ri­tam­ski na­čin raz­mi­šlja­nja i do­bi­ju po­dat­ke ko­ji su od ključ­nog zna­ča­ja za una­pre­đi­va­nje na­ci­o­nal­ne obra­zov­ne po­li­ti­ke ra­di do­sti­za­nja ci­lje­va raz­vo­ja di­gi­tal­ne kom­pe­ten­ci­je đa­ka i na­stav­ni­ka.