Svaki četvrti brak u našoj zemlji završi se razvodom, a podaci Republičkog zavoda za statistiku već godinama beleže da ni deca nisu razlog koji supružnike drži u braku, s obzirom na to da se u više od polovine razvedenih brakova nalazi (barem) jedno dete – od 10.175 razvedenih bračnih zajednica u 2023. godini u 5.270 brakova postojala su deca.
Četvrtina razvedenih supružnika imala je jedno dete, petina dvoje, skoro četiri odsto partnera imalo je troje dece, četvoro dece imalo je 0,6 procenata razvedenih supružnika, dok je 0,3 odsto bivših bračnih parova imalo više od petoro dece. Ako se ima na umu da jedan broj partnera živi u neformalnim bračnim zajednicama, koje se takođe raskidaju, broj dece koja odrastaju bez oba roditelja takođe nije mali, iako ga ne evidentira zvanična statistika.
Odavno je ustanovljeno da deca često teško podnose razvod roditelja, a nova studija potvrđuje da ovaj događaj može imati uticaj na njihovo psiho-fizičko zdravlje i u odraslom dobu. Naime, istraživanje Univerziteta u Torontu pokazalo je da deca razvedenih roditelja imaju 60 odsto veći rizik od moždanog udara tokom svog života, u poređenju sa onima koji nisu doživeli razvod u detinjstvu. Studija je obuhvatila 13.200 osoba starijih od 65 godina, od kojih je sedam odsto prijavilo da je imalo moždani udar, dok je 14 odsto doživelo razvod roditelja pre punoletstva, preneo je „Njujork post”.
„Nivo povezanosti između razvoda roditelja i moždanog udara uporediv je sa dobro poznatim faktorima rizika za moždani udar, kao što su muški pol i dijabetes”, ističe Esme Fuler-Tomson, vodeći autor studije sa Univerziteta u Torontu, koja je takođe pokazala da deca razvedenih roditelja kao odrasli često pate od negativnih zdravstvenih posledica, poput depresije i oslabljenog imuniteta, što ih čini podložnijim prehladama. Na težinu ovih posledica utiču faktori kao što su uzrast deteta u trenutku razvoda, nivo roditeljskog sukoba i pružena podrška.
Nebojša Savić, porodični terapeut i osnivač udruženja „Brak i porodica”, ističe da se u svakodnevnom radu susreće sa velikim brojem bračnih parova kojima je razvod roditelja bio jedna od najmučnijih uspomena iz detinjstva. Oni priznaju da tu vrstu emocionalnog tereta nose kroz ceo život.
– Na partnerskim seansama često čujem rečenicu: „Ne želim da moja deca prolaze kroz pakao razvoda”, koja mi govori da su odrasli ljudi veoma svesni kakve je emocionalne rane razvod roditelja ostavio na njih. Mnogi od njih smatraju da im je detinjstvo bilo nekompletno zbog razvoda roditelja, da su bili uskraćeni za brojne radosti koje su imala deca u kompletnim porodicama i da nisu imali adekvatno školsko postignuće zbog trauma koje nosi razvod – naveo je Savić.
Kroz dugogodišnji terapijski rad, kaže naš sagovornik, došao je do zaključka da veliki broj osoba koje su ostale bez jedne roditeljske figure imaju strah od vezivanja u odraslom dobu i stupanja u bliske emotivne odnose.
– Nije svako dete razvedenih roditelja psihološki oštećeno, ima i onih koji su postali uspešni na profesionalnom i porodičnom planu, ali na veliki broj njih razvod ima uticaj na kasniji emocionalni i socijalni razvoj. Ako je razvod bolan i dugotrajan, ako roditelji manipulišu decom prilikom brakorazvodnog procesa i okreću ih protiv drugog roditelja, veća je verovatnoća da će ona biti povređena i traumirana. Ako se brak razvede na civilizovan način, turbulencije su manje, ali mirni razvodi nisu karakteristični za naše podneblje. Zbog toga parovima koji razmišljaju o tome da stave kraj na svoj brak govorimo da možda više neće biti supružnici, ali će svakako ostati roditelji do kraja života – kazao je Savić.
Njegovo iskustvo potvrđuju i rezultati brojnih psiholoških istraživanja, koja govore da deca čiji su roditelji razvedeni, u poređenju sa decom koja su odrastala u kompletnim porodicama, postižu niže rezultate na skalama emocionalnih, bihevioralnih, socijalnih, zdravstvenih i akademskih postignuća. Često citirano istraživanje Džudit Valerstajn i Džoan Keli pokazalo je da su najčešće reakcije dece na razvod povezane sa anksioznosti, depresijom i ljutnjom, a one su uočile i različite tipove neposrednih dečjih reakcija na razvod roditelja.
Između ostalog, ustanovili su da 75 odsto dece nakon razvoda strahuje za svoju budućnost i ima strah od napuštanja, deca srednjoškolskog uzrasta zabrinuta su zbog obezbeđivanja materijalnih sredstava za život, preseljenja u novi stan i promene škole, a više od trećine dece uzrasta do 14 godina pokazuje simptome depresije, nesanice i razne fizičke tegobe, dok polovina njih mašta o ponovnom pomirenju roditelja. Deca često imaju osećaj usamljenosti i odbačenosti, nalaze se u sukobu lojalnosti, a borba roditelja za naklonost deteta može da pojača unutrašnje sukobe u detetu. Kod više od trećine dece ovi psiholozi opažaju agresiju kao glavnu reakciju na razvod, a četvrtina njih usmerava agresiju na roditelja koji pokreće razvod.
