Da li ste se i vi plašili Deda Mraza?

„Ne sećam gde je nastala ova fotografija, ali se sećam da je Deda Mraz imao mnogo strašne oči u koje nisam smela da gledam“,  navodi jedna od učesnica konkursa „Šta se desilo Deda Mrazu?“, koji organizuje Ustanova kulture Parobrod.

Oni poručuju zainteresovanima da pošaljiu svoje fotografije na stasedesilodedamrazu@gmail.com ali i priču koja ide uz fotografiju i da glasaju za najstrašnije ili najsmešnije.

Najboljih 20 biće deo novogodišnje izložbe posvećene mitovima i istini o Deda Mrazu koja će biti otvorena 18. decembra u Ustanovi kulture Parobord, poručuju iz ove institucije uz poziv da ih zapratite i na instagram i facebook profilu i da glasate.

 

 

Prikaži ovu objavu u aplikaciji Instagram

 

Objava koju deli Šta se desilo Deda Mrazu? (@stasedesilodedamrazu)

Ceo projekat opservira problem „Da li ste se i vi plašili Deda Mraza?“ jer bliže se, kako podsećaju iz „Parobroda“, Nova Godina, praznici, pokloni i Deda Mraz naravno.

„Danas živimo u „uverenju“ kako je Deda Mraz neko ko ispunjava želje, ali da li je baš uvek bilo tako ili ova topla novogodišnja priča ima i neku drugu, tamniju stranu“, poručuju iz Parobroda.

Najbolji način da to proverimo jeste, kako navode, da potražimo stare foto albume ili da uđemo u arhivu telefona i izlistamo fotografije nas, naše dece, braće, sestara, familije sa Deda Mrazom i da se uverimo koliko smo i da li smo zaista bili srećni u njegovom prisustvu ili smo možda bili i uplašeni?

„Santa Klaus ili Deda Mraz, u našoj tradiciji slavljenja Božića poznatiji kao Sveti Nikola, predstavljen je kao veseli dobroćudni dekica sa dugom belom bradom koji donosi radost i poklone deci. Ta priča ima svoje korene još u 3 veku kada je Sveti Nikola postao zaštitnik i svetac dece. Međutim kasnije je njegova figura dobila osobine drugih likova iz predhrišćanske tradicije starih Slovena, poput starca Mraza koji je bio čuven po tome da je krao nevaljalu decu“, poručuju iz ove ustanove kulture.

I u drugim kulturama njegov lik prožet je dobrim, ali i lošim osobinama, a sve to, podsećaju, zasniva se na legendama i mitovima.

„Da li i danas živimo mit Deda Mraza kao simbola radosti, topline i dobrote koji nam se servira kako bismo učestvovali u novogodišnjoj šoping groznici ili nas i dalje po malo plaši? Da li je Deda Mraz trebao da ostane u mašti ili je način na koji smo ga materijalizovali upitan. Hajde da istražimo zajedno“, poručuju iz Ustanove kulture „Parobrod“

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Prava Pekara počinje sa radom u Smederevu!

Radno vreme objekata je od 06 do 18

Očekujemo Vas!