Posle šest, sedam meseci u javnosti se opet pojavila priča o mogućem preuzimanju kontrolnog paketa u Naftnoj industriji Srbije od Rusa, i dolazi od predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića.
Fajnenšl tajms je u nedelju preneo njegovu izjavu da Srbija razmatra preuzimanje većinske kontrole nad NIS-om ukoliko se prošire sankcije EU i na ovu kompaniju.
„Ako bude drugih sankcija protiv kompanija u ruskom vlasništvu to će biti veliki problem za nas. Moraćemo svakako da reagujemo, mi moramo da obezbedimo dovoljno nafte i gasa za naš narod. Ako niko neće da radi sa NIS-om, onda ćemo mi delovati“, rekao je Vučić za poznati američki poslovni list dodajući da za sada nije doneta odluka i da nacionalizacija nije potrebna, mada su sve opcije na stolu.
Prvi put se o vlasništvu nad NIS-om počelo govoriti krajem marta kada je EU donela četvrti paket sankcija protiv Rusije kojim je zabranjen uvoz ruske nafte morskim putem, a koji je za Srbiju odložen za oktobar.
Ovo je efektivno značilo zabranu uvoza ruske nafte za NIS, s obzirom da nafta u rafinerije u Pančevu i Novom Sadu stižu naftovodom JANAF od luke Omišalj u Hrvatskoj.
Srbija je u aprilu izuzeta iz ovih sankcija do oktobra, kada je donet osmi paket sankcija kojim se limitira cena ruske nafte koju prevoze tankeri pod zastavama EU zemalja.
U martu i aprilu se spekulisalo da bi se mogao promeniti većinski vlasnik NIS-a kako ne bi došao pod udar sankcija protiv
određenih ruskih kompanija.
U opticaju su bili nacionalizacija, dokapitalizacija ili otkup akcija od strane države, ali i neke druge naftne kompanije.
Fajnanšl tajms u svom tekstu kaže da je mađarski MOL navodno bio zainteresovan da preuzme većinski paket akcija NIS-a od ruskog Gaspromnjefta.
U aprilu se u medijima pojavila informacija da bi azerbejdžanska dravna naftna kompanija SOCAR mogla biti zainteresovana za takav potez.
Ipak u ovom trenutku NIS nije pod sankcijama EU.
Energetičar Miloš Zdravković ističe da zbog toga sada nema potrebe da se menja vlasništvo u NIS-u i da je u vezi tih sankcija EU u javnosti bilo dosta demagogije.
„EU je donela paket sankcija koje se odnose na celu Evropu, a nisu donete zbog nas. I to nije bila odluka Hrvatske ili JANAF-a da zabrane isporuke ruske nafte. Ugovor sa NIS-om im je najveći ugovor i u interesu im je da se to nastavi“, napominje Zdravković.
On ističe da su iz sankcija o snabdevanju ruskom naftom izuzete zemlje EU koje nemaju izlaz na more, kao što su Mađarska i Češka, kao i Bugarska i Hrvatska.
„Hrvatska je izuzeta jer je rafinerija u Rijeci napravljena da prerađuje rusku naftu. Slično je u većini istočnoevropskih zemalja. Sa nama to nikada nije bio slučaj i mi smo i od ranije uvozili uglavnom račku naftu tipa „kirkuk“. Tako da to da niti ne postoji potreba da se preuzimaju akcije NIS-a od Gaspromnjefta, niti je EU donela sankcije protiv Srbije“, ističe Zdravković.
Ipak, ako NIS nije na udaru sankcija sada, nikada se ne zna šta će u budućnosti doneti zaoštravanje odnosa EU i Rusije.
Željko Marković, stručnjak za energetiku u Dilojtu ističe da nije trebalo ni da prodamo većinski paket u NIS-u.
„Bolje je da energetski sektor bude u državnom većinskom vlasništvu da bi moglo da se reaguje, a mi i nismo pod sankcijama EU. Još na startu se spominjala i nacionalizacija ali je ta priča odjednom stala. Sada pominju i da je MOL bio zainteresovan, a s obzirom na to da je preuzeo hrvatsku INA-u i da ima nameru da se širi regionalno to ne čudi“, ocenjuje Marković.
On ističe da NIS trenutno nije pod sankcijama, već samo ruska nafta, ali „pitanje je da li će ubuduće NIS kao ruska kompanija pasti pod udar sankcija“.
Inače u NIS-u 56,15 odsto akcija poseduje Gaspromnjeft, 29,9 odsto Republika Srbija dok se ostatak nalazi na kastodi računima banaka i u rukama drugih investitora.
