Prošlo je deset dana od prestanka Uredbe o ograničenju marži u trgovini na veliko i malo koju je Vlada Srbije propisala 1. septembra prošle godine, a koja se odnosila na 20 hiljada različitih proizvoda.
Iako zvanično većeg poskupljenja nije bilo, u pojedinim prehrambenim prodavnicima, ali i pekarama došlo je do korekcije u ceni osnovnih životnih namirnica.
U proteklih šest meseci maksimalna cena hleba kretala se od 62 do 65 dinara. I ako zvanično većeg poskupljenja od ukidanja Uredbe nije bilo, građani, tvrde, da je u pojedinim lokalnim pekarama i prodavnicama došlo do značajne korekcije u ceni te namirnice.
„Neki koji je bio 65, 70 na 80 su oterali“, kaže jedan sagovornik, a drugi dodaje: „Ako mislite na onaj najjeftiniji on je oko 70 i nešto dinara“.
„10 dinara hleb gore pre jedno par dana, znači sve je skupo“, kaže sugrađanin.
Iz resornog ministarstva kažu da su sa terena dobijali informacije da će doći do aneksiranja novih ugovora između proizvođača i trgovaca koji imaju u planu da vrate of rabate. Kako bi se u budućnosti sprečila nefer poslovanje, Vlada Srbije usvojila je novi predlog zakona o trgovačkoj praksi, a izmene i dopune imaće i zakoni o trgovini i zaštiti potrošača.
„Ako su trgovci vratili of rabate i ako znaju da je zakon tu, gotovo tu, znači on je već prošao Vladu, Vlada ga usvojila, znači predlog zakona je ušao u Skupštinu, znači pitanje je dana kada će on videti svetlo dana i kada će oni biti sankcionisani kaznenom politkom koja je predviđena“, navodi Jagoda Lazarević, ministarka unutrašnje i spoljne trgovine.
„Ovi Zakoni apsolutno ne mogu da promene ko je najmoćniji u distributivnom kanalu i trgovci će i dalje posle svih ovih zakona ostati apsolutno najmoćniji, oni mogu malo da modifikuju njihovo ponašanje, da malo nešto ublaže i to je ono što je njihov maksimlani domet. Jedini način na koji to može dugorčno da se reši je usvajanje mera koje će povećati konkurenciju“, smatra Nenad Bumbić iz „Potrošačkog savetnika“.
Ekonomisti, kažu, da je u toku pravni vakuum između prestanka Uredbe o ograničenju marži i usvajanja seta zakona.
„Zbog toga prognoze o kretanju cena nisu optimistične, zbog ekonomskih i neekonomskih razloga. Ti neekonomski razlozi su vezani za geopolitičke sukobe koji su uticali na povećanje cene nafte na svetskom tržištu, a ekonomski faktori koji utiču na kretanje cena na domaćem tržištu možemo da kažemo da se odnose pre svega na povećanje cene energenata“, objašnjava prof. dr Snežana Radokić sa Ekonomskog fakulteta u Nišu.
Ukoliko skupština usvoji zakon o trgovačkoj praksi trebalo bi da reši problem određenih nameta zbog kojih je Vlada, između ostalog, i reagovala uredbom o ograničenju marži.
