Da li će biti vraćen spomenik Vasi Stajiću

 Jed­na uli­ca, osnov­na ško­la i spo­me­nik po­sve­će­ni su u No­vom Sa­du srp­skom po­li­ti­ča­ru i pi­scu Va­si Sta­ji­ću. Ovaj in­te­lek­tu­a­lac osta­vio je zna­čaj­no de­lo za ovaj grad, is­pi­su­ju­ći i to­mo­ve no­vo­sad­skih bi­o­gra­fi­ja, a bio je i je­dan od onih ko­ji su obe­le­ži­li 20. vek u Voj­vo­di­ni.

Oko Voj­vo­di­ne je bio i ospo­ra­van, ka­da se po­sle Pr­vog svet­skog ra­ta i ras­pa­da Austro­u­gar­ske po­kre­nu­lo pi­ta­nje ka­ko će se na­ro­di sa voj­vo­đan­skog pro­sto­ra pri­klju­či­ti bu­du­ćoj ju­go­slo­ven­skoj dr­ža­vi.

U da­na­šnjoj uli­ci Va­se Sta­ji­ća ži­veo je u vi­li na kuć­nom bro­ju 5, gde je pro­veo po­sled­nje da­ne i umro. Ma­ti­ca srp­ska, či­ji je pred­sed­nik bio, po­sta­vi­la je na toj zgra­di spo­men-plo­ču. Po nje­mu je na­zva­na i Osnov­na ško­la „Va­sa Sta­jić” u Uli­ci voj­vo­de Kni­ća­ni­na. Ova ško­la, iz­me­đu osta­log, upi­sa­na je i u bi­o­gra­fi­ju sa­da­šnjeg pred­sed­ni­ka Vla­de Sr­bi­je Mi­lo­ša Vu­če­vi­ća. U škol­skom za­pi­su o Či­ka Va­si na­vo­di se da je on „pri­pa­dao srp­stvu ce­lim bi­ćem, ali kao Voj­vo­đa­nin, čo­vek ko­ji je na­vi­kao da ži­vi u za­jed­ni­ci raz­li­či­tih na­ro­da”.

Spo­me­nik mu je po­dig­nut 2011. is­pred Ba­no­vin­skog kom­plek­sa, a sve­ča­no ot­kri­ven na Dan oslo­bo­đe­nja No­vog Sa­da – 23. ok­to­ba­ra. Uklo­njen je ju­na 2022, ka­da je tu po­če­la grad­nja jav­ne ga­ra­že. Za­vod za za­šti­tu spo­me­ni­ka kul­tu­re gra­da od­neo je skulp­tu­ru u svoj de­po i obe­ća­no je da će bi­ti vra­će­na po za­vr­šet­ku grad­nje i ure­đe­nja oko­li­ne.

Ga­ra­ža je za­vr­še­na i pu­šte­na u rad sep­tem­bra 2024, ali spo­me­nik ni­je vra­ćen, pa su po­što­va­o­ci li­ka i de­la Sta­ji­ća, ko­ji se tu u fe­bru­a­ru oku­plja­ju u znak se­ća­nja na nje­ga, ovog pu­ta za­bi­li u ze­mlju le­tvu sa nat­pi­som „Vra­ti­te spo­me­nik Va­si Sta­ji­ću oda­kle ste ga uze­li”. Pred­stav­ni­ci Voj­vo­đan­skog klu­ba i Za­vi­čaj­nog dru­štva Mo­krin u No­vom Sa­du uobi­ča­je­no na to me­sto po­la­žu cve­će, pod­se­ća­ju na nje­go­vu lič­nost, za­slu­ge i ne­go­va­nje hu­ma­nih i de­mo­krat­skih sta­vo­va, ali ovog 10. fe­bru­a­ra, na dan ro­đe­nja, ko­ji je i dan smr­ti Va­se Sta­ji­ća (1878–1947), po­kre­ću pi­ta­nje po­vrat­ka spo­me­ni­ka. Mo­krin je Sta­ji­će­vo rod­no me­sto, pa oda­tle ide­ja za­vi­čaj­nih Mo­krin­ča­na o obe­le­ža­va­nju go­di­šnji­ce nje­go­vog ro­đe­nja i smr­ti pred no­vo­sad­skim spo­me­ni­kom.

Pred­sed­nik Voj­vo­đan­skog klu­ba prof. dr La­zar La­zić ka­že za naš list da ne zna za­što spo­me­nik ni­je vra­ćen, ali pret­po­sta­vlja da su raz­lo­zi „po­li­tič­ki”, to što se Va­sa Sta­jić – ka­že, po­ve­zu­je sa Voj­vo­di­nom. Za nje­ga na­vo­di da je „ne­ka vr­sta voj­vo­đan­ske iko­ne” i ob­ja­šnja­va za­što sma­tra va­žnim da se spo­me­nik vra­ti na svo­je me­sto.

„Pr­vo i osnov­no je­ste da se odr­ži reč. Ako ne dr­ži­te reč, on­da ne dr­ži­te ni do svo­je isto­ri­je. Ako mi tre­ba da ima­mo ot­klon od čo­ve­ka ka­kav je bio Va­sa Sta­jić, on­da je to ot­klon i od mno­go dru­gih stva­ri. Zna­mo da je bio po­sve­ćen uje­di­nje­nju srp­skog i ju­go­slo­ven­skog na­ro­da, da su ga u okvi­ru austro­u­gar­ske mo­nar­hi­je pro­ga­nja­li i utam­ni­či­li, da je ov­de bio po­ve­re­nik srp­ske omla­di­ne, pred­sed­nik Ma­ti­ce srp­ske iz­me­đu dva ra­ta i po­sle Dru­gog svet­skog…”, ka­že La­zić.