Zajednicu srpskih opština, dogovorenu prvim Briselskim sporazumom koji su Beograd i Priština potpisali 2013. godine, kosovske vlasti nisu osnovale punih 4.000 dana.
Kako je bilo precizirano, takođe u Briselu dogovorenim, opštim principima za formiranje ZSO iz 2015. godine, Zajednica treba da ima široka ovlašćenja, svog predsednika, da odlučuje o zdravstvu, školstvu, urbanističkom i ruralnom planiranju, ekonomskom razvoju, da ima pravo da poseduje pokretnu i nepokretnu imovinu i da može da se finansira iz Srbije.
Dva meseca pošto su ovi principi aminovani u prisustvu tadašnje visoke predstavnice EU Federike Mogerini, u oktobru 2015. godine predsednica Kosova Atifete Jahjaga zatražila je od Ustavnog suda ocenu ustavnosti sporazuma o formiranju Zajednice srpskih opština. Do odluke suda, tražila je da se sporazum iz Brisela o ZSO – suspenduje.
Po ovom pitanju, Ustavni sud je doneo presudu 23. decembra 2015. godine, u kojoj se kaže da principi koji se odnose na ZSO, a koji su dogovoreni u Briselu, “nisu u potpunosti usklađeni sa duhom Ustava”, uz obrazloženje da se misli na odredbe koje se tiču jednakosti pred zakonom, kao i prava zajednica i njihovih pripadnika.
U presudi se, međutim, kaže i “da će Zajednica opština sa srpskom većinom biti uspostavljena kao što je predviđeno Prvim sporazumom, ratifikovanim od strane Skupštine Republike Kosovo i proglašenim od strane predsednice Republike Kosovo”.
Ova odluka Ustavnog suda obavezujuća je i za aktuelnu vlast na Kosovu, pa ipak ZSO nije formirana ni tokom protekle tri godine, koliko je na čelu vlade Aljbin Kurti.
Iako se u Sporazumu o putu normalizacije između Kosova i Srbije od 27. februara prošle godine ZSO ne pominje pod tim imenom, već se u njemu govori o “obezbeđivanju odgovarajućeg nivoa samoupravljanja za srpsku zajednicu na Kosovu”, i za nesprovođenje tog dokumenta Kurti ima izgovor: potrebno je da bude potpisan. Drugi “argument” koji poteže je da Zajednica “nije glavni prioritet normalizacije i da ne može da se vadi iz paketa kao pojedinačno pitanje”.
Upravljački tim, sastavljen od predstavnika Srba sa Kosova, predstavio je nacrt statuta ZSO u Briselu 2. maja prošle godine, ali je taj dokument Kurti odmah odbio, uz obrazloženje da je “nespojiv sa kosovskim ustavom” i da asocira na Republiku Srpsku. Dan pošto je nacrt predstavljen, ministar lokalne samouprave Eljbert Krasnići razrešio je srpski tim, a Kurti je objavio svoju “viziju” nacrta zasnovanu, kako je govorio, na hrvatskom modelu za nacionalne manjine.
Ubrzo se (početkom juna) u predlagače nacrta statuta ZSO “upisao” i albanski premijer Edi Rama koji je svoj predlog poslao francuskom predsedniku Emanuelu Makronu i nemačkom kancelaru Olafu Šolcu, da bi u oktobru “velika petorka” predstavila nacrt statuta Zajednice na sastancima u Prištini i u Beogradu, koji je u Briselu okarakterisan kao “moderan evropski predlog”.
Osim što je o ovom predlogu Kurti tada rekao da predstavlja “okvir” za nastavak daljih razgovora, dalje se nije odmaklo.
Novo obećanje Prištine da će formirati ZSO našlo se u protokolarnom pismu poslatom izvestiocu za Kosovo u Savetu Evrope Dori Bakojani. U njemu su se i predsednica i premijer i predsednik Skupštine Kosova obavezali da će poštovati sve članove sporazuma iz Brisela i Ohrida, uključujući i formiranje Zajednice srpskih opština.
Da li će za to biti potrebno još 4.000 dana, nisu precizirali.
