Svakodnevnim praćenjem različitih parametara kvaliteta životne sredine i suočavanjem sa posledicama dejstva zagađenog vazduha i divljih deponija ili nedostatka kvalitetne pijaće vode, vidimo da ostaje pomalo zanemaren uticaj buke. Da li je to zbog njenog konstantnog prisustva, pa je više ne doživljavamo kao atak na sluh i zdravlje ili nismo dovoljno informisani i svesni štetnosti?
Buka je sve prisutnija
Po definiciji, buka je svaki nepoželjan zvuk, odnosno svaka zvučna pojava koja ometa naše radne aktivnosti ili odmor, a samim tim smanjuje i naše sposobnosti. U gradovima, koji postaju prenaseljeni, prisustvo intenzivnog saobraćaja, sa velikim brojem gradilišta – sve je prisutnija neprestana buka velikog intenziteta. Normalan razgovor ima intenzitet od 40 do 50 decibela. Sve preko toga je opterećenje za organizam, samim tim i za zdravlje. Za san, odnosno odmor maksimalno je prihvatljivo 30 dB jačine zvuka. Zbog toga je buka posebno poslednjih decenija, postala ozbiljan komunalni problem i uzročnik složenih oštećenja zdravlja kod mnogo ljudi.
Štetno dejstvo buke ne odnosi se pritom samo na oštećenje sluha, već čitav splet zdravstvenih problema. S druge strane, svaki čovek ponaosob ima subjektivan osećaj šta je za njega buka a šta ne, čime se još više izoštrava delikatnost problema. Ono što je kod buke najneprijatnije je jačina, odnosno intenzitet koji u gradskim uslovima veoma često potiče iz više izvora i uzroka. U takvim slučajevima dodatno je otežano merenje a samim tim i nalaženje pravog rešenja za tako kompleksan problem. Zamislite raskrsnicu koja je ukrštanje veoma opterećenih saobraćajnica i na dva ugla te raskrsnice gradilišta. Takvih je situacija sve više i zbog toga buka mora postati jedan od prioritetnih komunalnih izazova za nalaženje rešenja. Eksplozija građevinske izgradnje, koja ove godine beleži skoro 300 gradilišta u jednoj sezoni u Gradu Novom Sadu, pored izuzetno frekventnog saobraćaja – definitivno ostavlja velike posledice na zdravlje grada i ljudi.
Buka u znatnoj meri narušava zdravlje
Iako su od samog nastanka problema preterane buke, formiranjem velikih gradova, započela i nastojanja da se on prevaziđe i reši, nekako je taj napor postajao uzaludan. Za razliku od drugih problema, kao što su zagađena voda, vazduh i ostalo, buka je nekako nedovoljno vidljiva, već po svojoj prirodi. Iako je toliko prisutna kroz različite izvore, još uvek se ne nalaze dovoljno dobri modeli njenog sankcionisanja.
To dokazuje i podatak da je Prvo jugoslovensko savetovanje o borbi protiv buke organizovano još 1974. godine u Beogradu, ali se mi evo i danas dosta sporo upuštamo u rešavanje tog problema. Buka je prepoznata kao fizička opasnost koja ugrožava zdravlje ljudi i dovodi do uznemirenosti stanovništva, poremećaja sluha, ometanja sna i spavanja, kognitivnih poremećaja kod dece i kardiovaskularnih bolesti, a smatra se i stresogenim faktorom koja utiče i na mentalno zdravlje ljudi. Konstantno brujanje saobraćaja, neprekidna buka sa gradilišta, sirene, zvučnici, razglasi, svi ti zvukovi grada su većini ljudi jako iritirajući. Takođe buka noćnih dešavanja i velikih koncertnih događaja.
Neki stručnjaci za buku imaju malo ekstremnije stavove i tvrde kako nas konstantna buka polako ubija. Pored toga prepoznaje kao rizik za životnu sredinu jer šteti i drugim bićima koji dele zajednički prostor gradova. To se pre svega odnosi na štetni uticaj na kvalitet življenja životinja. Neke među njima uspevaju da se prilagode životu u gradu, ali sve prisutnija buka mogla bi deo njih primorati da napuste uobičajena mesta parenja i hranjenja.
