Havarije na srpskim prugama su posledica višedecenijskog neulaganja. Kod Zaječara su u petak iskliznule dve cisterne sa fosfornom kiselinom, što je bio peti incident na železnici u poslednja dva meseca. Najpre je iskliznuo voz kod Šida, koji je prevozio fosfornu kiselinu, potom kod Pirota, kada se izlio amonijak, posle nekoliko dana kod Zaječara, kada je iskočio voz koji je prevozio fosfornu kiselinu i kod Subotice, kada su iskliznula tri vagona cisterne koji su prevozili propan. Ministar građevinarstva saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić rekao je da je za održavanje pruga ove godine izdvojeno 6,5 milijardi dinara, dok je, 2022. izdvojena svega jedna milijarda, a bilo je godina i kada za to uopšte nije bilo novca.
Do 2015. ulagano je između pet i deset miliona godišnje u rekonstrukciju pruga, što je nedovoljno. U Srbiji je 1.073 kilometra pruge starije od 50 godina. Između 1992. i 2002. obnovljeno je 53 kilometra, od 2002. do 2012. tek 99, a od 2012. do danas skoro 1.000 kilometara, nabrojao je Vesić. Naveo je da je železnička putna mreža široka, a veliki broj pruga starije od 30, 40 pa čak i 50 godina, dok je životni vek jedne pruge 25 godina, zbog čega je neophodno da se uloži više u njihovu obnovu, kako bi prevoz železnicom bio sigurniji. Ponovio je da ne razume zašto pruga Niš–Dimitrovgrad, na kojoj je nedavno došlo do iskakanja cisterni sa amonijakom kod Pirota, nije obnovljena iako su sredstva obezbeđena još 31. januara 2018.
– Izvršiće se to ili će neko biti smenjen. Tako se odgovorno radi. Železnička preduzeća moraju da shvate da kada država ulaže veliki novac, oni ne mogu da budu na nivou 19. veka, u zemlji u kojoj se prave pruge 21. veka, za brzine od 200 kilometara na sat – kazao je Vesić.
Nenad Stanisavljević, iz „Infrastrukture železnice Srbije”, naveo je da uzroci akcidenata mogu da budu stanje voznih sredstava, prekomerna količina tereta u vagonima, neispravne cisterne, brzina kojima se kretao voz, subjektivni faktori i stanje železničke infrastrukture, a praksa godinama pa i decenijama unazad pokazuje da ovakvi slučajevi najčešće budu rezultat sadejstva svih ovih uzroka.
Prema njegovim rečima kroz Srbiju prođe oko 5.500 vozova koji prevoze opasne materije i oni čine oko 10 odsto celokupnog železničkog robnog transporta u Srbiji.
Istrage o akcidentima na železnici, kojih je bilo više u poslednjih mesec dana, još traju i čekaju se njihovi rezultati ali ono što može da bude zajednički činilac svih ovih iskliznuća vagona jeste to da je na neki način na naplatu došlo višedecenijsko neulaganje u železničku infrastrukturu sve do desetak godina unazad, potvrdio je Stanisavljević.
Dodao je da smo do 2012. imali veoma loše stanje železničke infrastrukture i da je za poslednjih desetak godina ono prilično promenjeno jer je modernizovano 780 kilometara i izgrađeno oko 100 kilometara pruga u Srbiji.
– Urađeno je dosta ali ne može sve da se završi za kratko vreme pa i sada od oko 3.400 kilometara pruga koje su u saobraćaju, imamo svega 288 kilometara dvokolosečnih, samo trećina naših pruga je elektrificirana, što je daleko od evropskog standarda – kazao je Stanisavljević. Naglasio je da je brzina vozova na polovini naših pruga ispod 60 kilometara na sat, a na 750 kilometara vozovi idu brzinom do 30.
– To je stvarnost i nije je lako promeniti preko noći, a da nije doneta strateška odluka na nivou države da se krene u obnovu železnice i modernizaciju železničkog saobraćaja, čini se da bi oni bili pred gašenjem – ocenio je on.
Napomenuo je da je životni vek pruga 25 godina, a da kod nas ima i onih koje su izgrađene pre 100 godina i da nisu remontovane, te da se zbog lošeg stanja pruga brzine na njima smanjuju i prilagođavaju uslovima na određenim deonicama.
