Aktivna mobilnost – pešačenje i biciklizam – predstavlja najzdraviji, najčistiji i najefikasniji oblik kretanja na kratkim i srednjim distancama unutar urbanog jezgra. U Nišu, poboljšanje biciklističke i pešačke infrastrukture je ključno za smanjenje zavisnosti od automobila, ublažavanje aerozagađenja i stvaranje humanijeg urbanog prostora.
Trenutna situacija je obeležena fragmentacijom mreže i niskim stepenom sigurnosti, što direktno obeshrabruje građane da bicikl ili pešačenje koriste kao primarni vid transporta.
Pešačka infrastruktura: Univerzalni dizajn i prioriteti
Pešačenje je osnovni element svakog putovanja, ali se često zanemaruje u urbanom planiranju. Prioritet mora biti univerzalni dizajn, koji omogućava sigurno i udobno kretanje svima:
- Sanacija i kontinuitet trotoara: Ogroman procenat trotoara u Nišu je oštećen, isprekidan ili zauzet preprekama (nepropisno parkiranje, reklamni stubovi). Neophodan je sistematski plan sanacije i proširenja trotoara, osiguravajući da budu dovoljno široki (minimum 1,5–2 metra) i kontinuirani – bez čestih, visokih ivičnjaka koji onemogućavaju kretanje.
- Pristupačnost i bezbednost: Obavezno uvođenje kosih rampi na svim pešačkim prelazima i instalacija taktilnih staza i ploča za slepe i slabovide osobe. Niš mora postati grad bez barijera. Poboljšanje ulične rasvete na pešačkim stazama i prelazima direktno utiče na sigurnost, posebno u večernjim satima.
- Pešačke zone: Proširenje postojećih i uspostavljanje novih pešačkih zona u centru grada i na frekventnim lokacijama (poput okoline fakulteta i bolnica), čime se prioritet daje ljudima, a ne vozilima.
Biciklistička mreža: Sigurnost na prvom mestu
Biciklizam je brz i čist vid transporta, ali zahteva potpunu fizičku separaciju od motornog saobraćaja radi sigurnosti.
- Kreiranje primarne mreže (Master Plan): Neophodno je izraditi Master plan biciklističke mreže Niša, koji definiše primarne arterije (brze, neprekinute rute) i sekundarnu mrežu (povezivanje naselja). Prioritet mora biti povezivanje ključnih tačaka (Univerzitet, industrijske zone, Niška Banja) sa centrom grada i stambenim naseljima.
- Fizička separacija staza: Na ulicama sa većim intenzitetom saobraćaja, biciklističke staze moraju biti fizički odvojene od kolovoza (npr. ivičnjacima, zelenim pojasom ili stubićima). Samo tako biciklisti dobijaju osećaj sigurnosti koji ih motiviše na redovnu vožnju.
- Raskrsnice: Kritične tačke: Najveći bezbednosni izazov su raskrsnice. Potrebno je uvesti biciklističke semafore sa posebnom fazom, jasno obeležene zelene zone za bicikliste na semaforima i dizajnirati raskrsnice tako da biciklista bude vidljiv i zaštićen.
- Biciklistički parking: Postavljanje dovoljnog broja sigurnih, adekvatno dizajniranih parkirališta za bicikle na frekventnim lokacijama: pored autobuskih stanica, u blizini javnih ustanova, ispred škola i tržnih centara.
Integracija i Smart Mobilnost
Savremeni pristup podrazumeva integraciju biciklizma i pešačenja sa javnim prevozom:
- Bike-Sharing sistem: Uvođenje sistema javnih bicikala (mehaničkih i električnih) na glavnim transfernim tačkama. To omogućava građanima da pređu prvi i poslednji kilometar bez privatnog automobila.
- Multimodalni transport: Obezbeđivanje sigurnog parkinga za bicikle na autobuskoj i železničkoj stanici. Razmatranje uvođenja nosača za bicikle na nekim autobuskim linijama.
- IKT za planiranje: Korišćenje pametnih brojača i senzora za prikupljanje podataka o korišćenju biciklističke mreže. Ovi podaci omogućavaju Gradu Nišu da investicije usmeri tamo gde je mreža najviše korišćena ili gde postoji najveća potreba za proširenjem.
Zaključak
Ulaganje u biciklističku i pešačku infrastrukturu je direktna investicija u zdravlje građana i ekološku održivost Niša. Stvaranjem sigurne, povezane i udobne mreže, Niš će ne samo smanjiti aerozagađenje i gužve, već će poboljšati i svoj turistički potencijal (rekreacija uz Nišavu i okolinu) i transformisati se u grad po meri čoveka. Strateški plan mora dati nedvosmislen prioritet aktivnoj mobilnosti u odnosu na motorni saobraćaj.
