Nekoliko sati posle neuspeha sastanka u Briselu, Albin Kurti je odlučio da na još 48 sati odloži primenu mere kažnjavanja vozača koji nisu promenili registarske tablice sa srpskim oznakama. Do juče „tvrdi pregovarač”, premijer privremenih prištinskih institucija, brzo je povukao ručnu i čak je na svom tviter nalogu zahvalio američkom ambasadoru Džefriju Hovenijeru na njegovoj posvećenosti i angažovanju. „Prihvatam njegov zahtev za odlaganje za 48 časova mere izricanja kazni za nelegalne KM automobilske tablice”, napisao je Kurti u objavi na „Tviteru” i dodao da je srećan što će raditi sa SAD i EU na pronalaženju rešenja o tablicama u naredna dva dana.
Posle propasti sastanka u Briselu, što je ozbiljno potkopalo poverenje da EU može da vodi taj proces tako da proizvede rezultat, SAD su na licu mesta pokazale ko je glavni u ovom delu Evrope. I to neposredno posle objave kosovske policije, koja je najavila da će od juče od osam časova početi naredna faza odluke o registarskim tablicama, kojom je predviđeno novčano kažnjavanje od 150 evra, a do sada su izricane opomene. Ovom odlukom još se jednom pokazalo da EU odavno nije ključan igrač na Kosovu i Metohiji i da su Evropljani od Amerike samo dobili mandat za rešavanje operativno-tehničkih pitanja u koordinaciji s Vašingtonom. U najnovijoj krizi nije se moglo sakriti da Brisel nema nikakvog uticaja na kosovske Albance, dok je i njen uticaj na Beograd prilično upitan.
Na Albance Brisel objektivno nikada nije ni mogao presudno da utiče, iako se Nemačka godinama trudi da osvoji dominantan uticaj na Kosmetu. Ti pokušaji se završavaju isplatom novca za razne fondove, dok ipak ključnu ulogu zadržavaju SAD. Za kosovske Albance je bitna činjenica što su uz podršku Amerikanaca i NATO intervencijom stvorili takozvano Kosovo. Politički domet uticaja EU na Srbiju je sve manji zato što je Brisel poslednjih godina po strani stavio priču o proširenju unije. To je razlog zašto zvanični Beograd, osim deklarativne spremnosti da sasluša i bude otvoren ka Evropi za razne razgovore i pregovore, suštinski ne mora da uzima u obzir poruke koje stižu iz Brisela, jer ni EU ne uzima u obzir poruke koje stižu iz Beograda.
Iskusni diplomata Zoran Milivojević ocenjuje da je neuspeli sastanak u Briselu definitivno pokazao da EU nije u stanju da vodi taj proces i postavlja se pitanje mogućnosti njenog posredovanja u vezi s dijalogom u narednom periodu. Za „Politiku” kaže da se u saopštenju koje je izdala služba za spoljne poslove nigde ne spominje Briselski sporazum, što znači da je intencija Evrope da preusmeri ovaj dijalog na takozvani evropski plan.
„Amerika je još jednom pokazala da ona kontroliše Prištinu, da ima odlučujući uticaj na Kosmetu i da zadržava pravo da bude konačan arbitar. Na pomolu je jedna vrsta rivaliteta s planom Makron–Šolc, tj. pokušajem da se nametne takozvani evropski plan koji bi bio osnova za pronalaženje rešenja, čime se pokazuje intencija pre svega Berlina da taj problem u potpunosti preuzme. Očigledno je da Amerika neće to tek tako prepustiti. Uz to, EU govori o posredovanju i drži se onoga što je i mandat Brisela, dok SAD zadržava mandat da interveniše kada Evropa nema uspeha”, ocenjuje Milivojević.
Dodaje da se ponavlja istorija iz devedesetih godina prošlog veka, i za SAD je ovo važno pitanje da bi zadržale autoritet u jednom izuzetno značajnom pitanju za kredibilitet snage Evrope. „SAD hoće da pokažu da tamo gde Evropa ima interes, Amerika definitivno odlučuje i na taj način potvrđuje dominaciju Evropom. I to ne samo kada je u pitanju region već i kada su u pitanju i ključne stvari koje su za Evropu važne”, navodi Milivojević i dodaje da treba videti kako će sada proces na zapadnom Balkanu ići da se ovaj problem s registarskim tablicama na Kosovu i Metohiji stabilizuje. Ali je bitno da se ne dozvoli eskalacija i da cela priča ostane pod kontrolom NATO-a.
Komentarišući neuspeh pregovora u Briselu, bivši potpredsednik vlade Nebojša Čović kaže da je ovo ko zna koji put da SAD puste Evropu da se zaglibi i da pokaže potpunu nesposobnost. Kaže da je to stav i Amerike i njihove administracije, to znamo iz mnogo primera. „Tablice su samo posledica, mnogo složeniji razlozi stoje iza svega ovoga, cilj je napraviti po svaku cenu nekakvu nezavisnu državu Kosovo na našoj teritoriji. To pokušavaju na tvrde i meke načine. Ovo što je u ponedeljak Borelj predložio je interesantno, da Srbija više ne izdaje tablice na teritoriji Kosova i Metohije, više ih ne izdajemo, a nećemo da prihvatimo ni njihove. I nekada smo imali problem s tablicama, gurale su se KS tablice, napravljene su tada greške, resetovali su nas 17. marta 2004. godine”, kaže Čović za TV Hepi.
A nekadašnji predsednik Privremenog Izvršnog veća KiM Zoran Anđelković kaže da je sada obaveza SAD da primoraju Kurtija da odloži odluku o preregistraciji. „Voleo bih da budem optimista. Verujem da su većina na KiM i sve opozicione partije iznenađene da se Kurti tako opire Vašingtonu. Ili ima veliku podršku Berlina ili je verski fanatik koji računa da će posle sukoba sa Srbima postati neka vrsta ’malog Zelenskog’”, rekao je Anđelković za Tanjug. Dodaje da je posle sastanka u Briselu Priština prvi put apostrofirana kao krivac zato što je Kurti preterao u želji da izazove sukob, a to u uslovima rata u Ukrajini ne odgovara ni SAD, ni većini zemalja EU.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se juče s ambasadorom Sjedinjenih Američkih Država Kristoferom Hilom, kojeg je obavestio o toku poslednje runde razgovora u Briselu, kao i o razvoju situacije u regionu. Vučić je izrazio zahvalnost za snažno angažovanje Sjedinjenih Američkih Država na smirivanju tenzija na Kosovu i Metohiji, kao i na naporima za dodatnu deeskalaciju celokupne situacije, pogotovo imajući u vidu konstantno generisanje veštačkih kriza od strane privremenih organa samouprave u Prištini.
Vučić je posebno naglasio da će Srbija, kao i uvek do sada, nastaviti da ulaže ogromne napore kako bi se putem dijaloga rešavala sva otvorena pitanja, jer je naša zemlja, svojim dosadašnjim odgovornim i ozbiljnim pristupom, pokazala da je iskreno posvećena razgovoru i saradnji u cilju očuvanja teško stečenog mira i stabilnosti u celom regionu, za šta se Srbija neprestano i dosledno zalaže kako u domaćoj političkoj areni, tako i u svim međunarodnim forumima. Sagovornici su se saglasili da je upravo takav put, koji vodi ka očuvanju mira na zapadnom Balkanu, jedini pravi način na koji se treba zalagati za stabilnu i prosperitetnu budućnost regiona, kao i da je od ključnog značaja da svi politički činioci postupaju odgovorno, imajući u vidu pre svega dobrobit građana.
Ambasador Hil je insistirao da se sva otvorena pitanja rešavaju mirno i dijalogom. Posle sastanka s predsednikom Srbije, Hil je rekao da Vašington nastavlja da podržava EU u naporima da se postignu rešenja na KiM i pozvao predsednika Vučića da nastavi s konstruktivnim angažovanjem u briselskom procesu. „Konstruktivan pristup je svakako način za pronalaženje rešenja”, izjavio je Hil nakon razgovora s predsednikom Vučićem i naglasio da SAD i EU deluju usaglašeno u vezi s Kosovom, dodajući da veruje da obe strane shvataju da moraju da postignu rešenje. „Imao sam dobar razgovor s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Razgovarali smo o Briselskom procesu”, preneo je Hil novinarima ispred Palate „Srbije”.
Siguran sam da ćemo kao narod pokazati zrelost
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se u noći između ponedeljka i utorka s predstavnicima Srba s Kosova i Metohije i poručio da je vreme da kao narod pokažemo ozbiljnost i odgovornost i sačuvamo svoja vekovna ognjišta. „Tu su naši Srbi s Kosova i Metohije. Zamolili smo ih samo da se čuvaju i da budu staloženi, da sačuvamo mir, da sačuvamo stabilnost i da na tuđu aroganciju i bahatost odgovorimo onako kako pristojni ljudi uvek odgovaraju. Samo hoćemo da čuvamo svoje i ništa više. Tako da sam siguran da ćemo kao narod pokazati zrelost i da ćemo sačuvati svoja ognjišta”, rekao je Vučić u video-snimku objavljenom na instagram nalogu „budućnostsrbije”. Sastanak je održan nakon što prekjuče na razgovorima u Briselu nije postignut dogovor o rešenju za krizu na KiM pošto je Priština odbila sve predloge.