U Fruškoj gori raste više od 2000 makro i više hiljada mikro gljiva. Kišno proleće pruža mogućnost za sakupljanje gljiva ukoliko znamo šta radimo. A tim povodom, Eleonora Čapelja iz Gljivarskog društva Novi Sad objasnila je za Radio Novi Sad koje mogu biti pogubne.
„Postoje neke vrste jestivih pečurki, njih pet-šest koje su lako prepoznatljive, koje možemo sa nekom dozom sigurnosti brati, za sve ostale treba opreznosti. Svako ko želi da bere lekovite a pre svega jestive vrste, treba da nabavi adekvatnu literaturu a najbolje bi bilo da se učlani u neko gljivarsko društvo – kaže Čapalja, a prenosi RTV.
Na Fruškoj gori raste najotrovnija pečurka na našem području, Amanita phalloides, poznata kao Zelena pupavka.
– Ako pojedete ovu vrstu, čest je i smrtni ishod, trajno oštećuje bubrege i jetru. Jedina šansa je da se što pre javite u bolnicu, da bi krenuli što ranije sa čišćenjem organizma i primenili odgovarajuću terapiju. Naše Društvo organizuje sastanke svakog prvog utorka u mesecu na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu, a možete nas kontaktirati i preko sajta i društvenih mreža – savetuje ona.
